Ovih dana sam bio u prilici da se uverim da je vest to što Ivan Bosiljčić ne izlazi iz porodilišta ili što se Severina srećom srećno porodila. Od velikog su značaja i vesti tipa koja je pevačica kojoj koleginici maznula ljubavnika što me neobično podseća na Nušićevu ”Ministarku” – ionako će na kraju za sve da bude kriv ujka Vasa.
U danima koji su, nadam se, za nama prepuni mraza i snega pojavili su se nevidljivi junaci koji su i u najudarnijim vestima bili nevidljivi – vatrogasci. U udarnim vestima se u reporažama govorilo kako su se posle toliko i toliko dana spasilačke ekipe probile do tog i tog zaseoka i izvukli polusmrznutog starca, doturili lekove, proprtili sneg vrlo često rizikujući sopstveni život. Ovi ljudi su se našli tamo gde se niko nije usudio da ide i to je nešto što im niko ne može poreći ali će se malo ko pohvaliti da je nešto preterano razmišljao o njihovim zaslugama u ovo nevreme. Jednostavno, oni su sve vreme bili tu, pored kamera, čak i ispred njih ali retko tema priloga. Valjda zato što smo navikli da vatrogasci, kao što im ime kaže, imaju veze sa vatrom, ne sa mrazom i snegom.
Svako od nas je na onim minusevima koji su nas budili i uspavljivali bežao u toplo, izlazili smo samo kad moramo. Stoga mislim da je red da ono što su vatrogasci činili ”jer im je to posao” bude nagrađeno nekakvim ordenom, javnim priznanjem ovim ljudima. Da i oni postanu vest dana makar na dvadeset četiri časa, da im se još jednom zahvalimo iako oni to od nas ne očekuju. Što kažu Jevreji :” Poštuj lekara da ti ne zatreba”.
Za manekenke koje se porađaju u specijalnim uslovima, ostavljene pevačice, ljubavne afere estrade i ostali šund koji nam se neprestano petlja u život uvek će biti mesta i prostora. O njima ćemo čitati i nadalje jer oko nas nema gladnih, bolesnih, nema ostavljenih i zaboravljenih, skrajnutih na životnu marginu. Oni su posebna priča koja se ni ovde ne uklapa, poslednja od svih priča koja se čita u novinama, pa i to nerado.
Stoga, kratko i jasno: VATROGASCIMA ORDEN!
