ВЕТАР


Шиба ме ветар
мисли ми замрсује
кам год погледам
тебе видим;
трава полегла,
дрвеће се искривило,
облаци се сабили
сам ја стојим прав
с прав бол у груди –
шћу сад –

свуд те видим
нигде те нема,
Тијано моја!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s