Digla se Dva Loša
u dan oblačni,
namrgođeni pripasuju pera,
ispijaju espresso,
u planeru za taj dan
precrtavaju Miloša.
On više ne postoji
iako ih se ne boji.
Ide Miloš ulicom
prav ko spomenik,
tako mu i otac hodao,
suče brke, merka prolaznike –
nigde Dva Loša.
A prolazeći ljudi
zagleđuju mrtvog Miloša.
