AJVAR BLUZ


Postoji jedno osećanje kod čoveka koje je nikada nisam uspeo da krstim, deluje prilično neodređeno kao vino koje se lako pije i još lakše opija. Tako je to osećanje kod mene bilo bezimeno sve do jednog oktobarskog dana davne ’94.g. Izađem iz knjižare u kojoj sam radio da uhvatim Sunce koje zapada kada vidim, naslonjenog na zid kuće, stomatologa Jelenkovića. Naslonjen na zid, ćelav, lenonke na nosu, žmuri – čista zen meditacija. Stanem i ja, bez lenonki i ćele, do njega pa ćutimo i sunčamo se kao Šveđani.
– Kako si, doco?- pitam prvi, naravno žmureći.
– Ej, ne mogu da ti opišem. Toliko mi je lepo kao da će grudi da mi prsnu. Znaš ono “ toliko lepo da ti se plače“? To je to…neko bluz osećanje.
– Tačno znam o čemu pričaš, dok – kažem mu ne otvarajući oči. – Samo ja to osećanje zovem ajvar.
– Što ajvar ?
– Znaš, kada dođe ovako oktobar, spuste se oblaci a žene peku paprike za ajvar to me vrati u detinjstvo. Sećam se onih teških oblaka koji izazivaju tmurno raspoloženje i mirisa paprika kako golica nozdrve i taj miris me prošeta kroz detinjstvo i, neretko, pusti poneku suzu. Od lepog i prisnog osećaja, naravno.
– To je TO – složi se doca i dogovorismo se da taj osećaj u buduće nazovemo AJVAR BLUZ. Osećaj istovremene radosti i tuge, jing i jang…

 

30898181726_96406fdd3d_z

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s