JOŠ JEDNO PISMO JANI


E, moja Jano,
šećeru i pelinu moj

popadaše mi zvezde
nebo se pomrači
kad te vido s Miloja
kod tvoju kapiju
kako ćućorite-
da sam mogo da padnem mrtav,
Jano,Jagnje moje!

Pisa ti pisma,
donosi cveće
i šarunke jabuke na dar,
pobedi u kosenje svi momci
al zaludu
Miloje je gazdinski sin
a ti sirotinjska ćerka
već te vidim kako
odlaziš s njega.

Ako,Jano, ako…
I na ovolko fala Bogu
da te ne vido
ne bi znao da takva opstojava…

JANINO PISMO

E moj ulčo ulavi,
devojačka vrata svakom su otvorena
a srce samo za jednog.
Tvoje su šarunke najlepše,
tvoje cveće najduže traje,
ne vene odi ljubav,
ulčo ulavi, budalo utepana,
TI SI ONAJ ČARAPA ZA OVUJ NOGU
ne mi sad begaj
ne se gubi
tvoja sam bre
Božja pa tvoja
tako upisano kad smo se rodili.

Jes Miloje gazdinski sin
al sam i ja ćerka na moji roditelji
ne krpa na prodaju…

Ne begaj, budi tu
ljudski ti kazujem,
čoveče moj!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s