PRIVREDNI RAZVOJ NIŠA U PERIODU 1883.-1914. GODINA


 

slika122-copy

1. Izgradnja železničke pruge

Kao najzanimljivija prirodna raskrsnica na Balkanu koja je odvajkada povezivala Srednju Evropu i Bliski Istok povezujući tri vrlo bitna pravca (Beč-Beograd – Niš – Sofija – Konstantinopolj, Beograd – Niš – Skoplje- Solun, Niš – Kuršumlija- -Priština-Mitrovica- Raška- Bosna), Niš je došao u središte pažnje već šezdesetih godina 19. stoleća kao potencijalni železnički čvor. Strpljivo radeći na projektu otvaranja železnice u Srbiji, srpska vlada je 1881. godine pristupila izgradnji deonice Beograd – Niš u skladu sa obavezom koju je preuzela ugovorom od 8.jula 1878. godine čime je osigurala sebi podršku Austro- Ugarske na Bečkom kongresu. Nakon brojnih neprilika ekonomsko- političke prirode, 4. septembra 1884. godine krenuo je prvi voz u dve kompozicije od po devet vagona za Niš, u koji je stigao oko 18,00 – nakon deset časova vožnje.

Razglednica iz 1902. godine
2. Niš u poslednjoj deceniji 19. stoleća

Kakav je Niš zatekao taj prvi voz ? Jedan od prvih srpskih istoričara koji nam je dao podatke iz upravo oslobođenog Niša bio je Milan Đ. Milićević . On je u svom delu ’’ Kraljevina Srbija’’, koji zapravo predstavlja dopunu njegove ’’ Kneževine Srbije ’’ iz 1876. godine, dao nekoliko pomena o izgradnji pruge otvaranju stranih konzulata u Nišu. Tako on piše : ’’ Još kako je Niš osvojen i kralj Milan , dužim svojim bavljenjem, učinio ga novom prestonicom srpskom, nekolike jevropske države pohitale su namestiti svoje agente u Nišu. Danas kralj Milan ne sedi (boravi ) tamo ali sticanje stranaca sa svih strana , raskršće puteva koje je Niš bio od starine, i stanica koja će biti železnici što se upravo diže – opravdavaju to postavljanje trgovačkih agenata. U Nišu, dakle, imaju svoje konzule: Engleska, Francuska, Austrougarska i Italija. ’’ Pored ovog Milićevićevog zapisa o konzulatima u Nišu, Feliks Kanic dodaje i Nemački konzulat.
Veliku zaslugu za osmišljavanje i sprovođenje ideje Niša kao druge prestonice Srbije ima knjaz i kasniji kralj Milan M. Obrenović. Na njegovu intervenciju, Narodna skupšina Srbije zaseda od 1879. sa manjim prekidima sve do 1886. godine, 1888. organizuje i održava Međunarodni kongres o vinogradarstvu a 1889. godine u Nišu je zasedao Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve. Na njemu se raspravljalo o pitanjima crkvene reforme a predsedavajući je bio mitropolit Mihailo.
Nakon pobede nad Turcima i oslobođenja onog dela Srbije čiji je centar upravo Niš, dolazi do ubrzane prodaje zemljišnih poseda koji su bili u vlasništvu Turaka po više nego niskim cenama. Ukrupnjavanjem kapitala vrlo brzo se stvara jaka okosnica buduće niške i srpske privrede u vidu posednika brojnih trgovačko- zanatskih radnji. Samo na prostoru od Kneževog dvora do Kneginjine česme ( koja se nalazila na današnjem Trgu Slobode ) 1882. godine braća Adrovići imali su 25 dućana u vlasništvu, Jovan Kocić 11, Mihailo Terzibašić 10, braća Adamušević i braća Jovanović po 7, Jakup Mustafić 6, Rista Bojdžić i Tasko Radojković po 5 , Gavrilo Smiljanić – Jovanović, Đorđe Radojković i Spira Jović po 4 dućana itd. Tako je u vlasništvu 12 lica bilo čak 93 dućana dok je na navedenom potezu ukupno bilo 293 dućana. U ovo doba Niš predstavlja veliku pijacu na kojoj se jednako prodaju kako oni proizvodi doveženi sa Istoka, tako i oni prispeli železnicom sa Zapada. Tu ima svega: posredstvom braće Delja trgovci iz Rgotine nude brašno iz svog veštačkog mlina , radnja Nikole Hristodula trguje raznim vrstama gajtana i sukna , radnja Panajota Delje prodaje prvoklasnu kožarsku robu iz Austro-Ugarske i Turske , Đorđe Janković nudi šamije kalemćarske, zlatom vezene tkanine za jorgane i papuče, košulje, miris od ruža, broševe, muštikle, medaljone, mašice za cigare ’’ i drugu carigradsku robu’’. F. Kanic navodi da je, prema njegovoj proceni 3/5 uvezene robe iz Austro –Ugarske pa nabraja neke od proizvoda (lampe, gvozdeni kreveti, surogati kafe ) ali se na niškom tržištu javljaju proizvodi iz Trsta i Rijeke ( kafa i šećer, pirinčani skrob). Trgovine Braće Popić i Braće Manojlović su se specijalizovale za prodaju na veliko manufakturne robe, ćilima i galanterije dok se , na drugim mestima, prodaju po specijalizovanim radnjama gvožđe, porculan, staklo, hartija, koža, odeća, optički proizvodi ili kovački pribor.
Dolaskom pruge u Niš, javlja se potreba za razvijanjem široke potrošnje različitih artikala. Male zanatlijske radnje se teže su mogle da izađu na kraj sa bogatom i probirljivom klijentelom. Uviđajući velike mogućnosti za industrijski razvoj , Jovan Apel , koji je imao ručnu pivaru u Aleksincu, kupio je šest hektara zemlje i 1884. godine sagradio pivaru. Već 1886. godine Mita Ristić je osnovao radionicu za preradu pamuka koja će kasnije prerasti u fabriku tekstila ’’ Mitić i sin’’ a nakon Drugog Svetskog rata poznatija kao NITEX.

3. Osnivanje prvih novčanih zavoda

Sve ubrzaniji razvoj Niša– koji je u svakom pogledu postajao druga prestonica Kraljevine Srbije – imao je za posledicu osnivanje prvih štedionica. Tako je grupa niških uglednih trgovaca osnovala 25.novembra 1884. godine Nišku akcionarsku štedionicu. Ovaj novčani zavod nije dobio svoje ime slučajno. U želji da iskoriste dobar glas tadašnjih okružnih štedionica, osnivači daju ovaj naziv, iako je ova bila akcionarska banka sa uplaćenim kapitalom preko prodaje vlastitih akcija. Predsednik upravnog odbora bio je Atila Okoličanji (inače farmaceut) a članovi su bili: Đoka S.Nešić, ugledni niški trgovac, A.Harmijadis, Dim.Nikolić, Ilija Miletić, Dimitrije J.Kocić, Karlo Materni, Nikola J.Jarendi, Stefan T.Hristodulo, A.Pečaković i Mihailo H.Nešić. Predsednik upravnog odbora je 1888. bio Đoka S.Nešić. Niška akcionaska štedionica počinje da odvaja sredstva za osnivanje pamučne predionice i već 1910. godine, na sednici Narodne skupštine Srbije, „pročitan je referat Industrijske sekcije po molbi Niške akcionarske štedionice, koja moli da joj se izdejstvuje povlastica za predenje sirovog pamuka i tkanje raznih pamušnih tkanina i platna“. Na istoj sednici je odlučeno da se zahtevu treba delimično udovoljiti „a traženo zemljište se može ustupiti besplatno samo ako ga bude bilo“. Tako je Predionica pamuka počela da radi, kao prva u Srbiji, pod rukovodstvom A.Abenšoama, inače člana upravnog odbora Štedionice, koji je postavljen za nadzornika Fabrike. Predionica je radila relativno dobro, uglavnom ulažući „u građevinske objekte i mašine tako da je njihova vrednost, samo 1913. godine, povećana za 6.165 dinara“ a pred početak Prvog svetskog rata Predionica je zapošljavala preko 100 radnika, imala je 6000 vretena i proizvodila je godišnje oko 50.000 paketa engleskog pamuka od po 10 funti.
Treba napomenuti da se oko Niške akcionarske štedionice okupljaju i prvi niški masoni koji će 1892. godine oformiti u Nišu ložu “ Nemanja“ čiji je prvi starešina bio Đoka S. Nešić. Od istaknutijih članova, vezanih za Nišku akcionarsku štedionicu, u “Nemanji “ su bili Karlo Materni, Spira Kalik i Stevan Sremac .
Nakon Niške akcionarske štedionice , 1888. godine osnovana je Niška zadruga za međusobno pomaganje i štednju a naredne 1889. i Srpsko- jevrejska trgovačka zadruga . U narednim godinama biće osnovane 1891. Niška trgovinska i prometna banka a sa početkom 20. stoleća ( 1904.) Niška banka.

Zgrada nekadašnje Srpsko- jevrejske trgovačka zadruge

Da bi što brže došle do kapitala i obezbedile svojim akcionarima što veću dividendu, neke niške banke, pored svojih redovnih, bankarskih poslova obavljale su i privredne poslove a najunosniji je bio trgovina. Tako je Niška trgovinska i prometna banka 1893. godine nudila iz svojih poduma kvalitetno, očuvano i čisto jednogodišnje belo niško i vranjansko vino. U pojedinim slučajevima se i preterivalo a najtipičniji primer je Niška banka kojoj je Ministarstvo narodne privrede odbilo da 1902. godine izda odobrenje za osnivanje sa obrazloženjem da u Nišu postoje već četiri novčana zavoda. Dodatna otežavajuća okolnost za osnivanje ove banke ležala je i u tome što je banka , prema zamisli akcionara, trebalo da obavlja čak 15 vrsta različitih poslova.
Srpsko- jevrejska trgovačka zadruga je 1909. godine nabavila mašine i osnovala Električnu stolarsku fabriku koja će do Balkanskih ratova ( 1912. ) imati uplaćeni kapital u visini od 150.000 dinara dok je vrednost Električne stolarske fabrike i agenturskog odeljenja Srpsko-Jevrejske trgovačke zadruge iznosila 279.520 dinara . Kao i svi ostali novčani zavodi, Srpsko-Jevrejska trgovačka zadruga je teško stradala za vreme Prvog Svetskog rata da bi otišla likvidaciju 1921. godine.
Postoji još nekoliko primera ulaganja niških novčanih zavoda u privredu sa osnivnim zadatkom povećavanja dividende svojih akcionara – Niška zadruga za međusobno pomaganje i štednju podigla je Fabriku belih cigala i keramičkih pločica a Niška banka osnovala je 1910. godine Fabriku koža.

4. Italijani u Nišu

U prvom popisu stanovništva Niša sprovedenog odmah nakon oslobođenja grada od Turaka među 12801 stanovnikom nije bilo ni jednog Italijana. Osim Srba, u Nišu su bili Turci ( 1168) i Jevreji (906 ). Ovaj popis ima svojih manjkavosti ali se nije ogrešio o Italijane koji će početi da pristižu sa izgradnjom železnice i otvaranjem svog konzulata u Nišu. Već prema narednom popisu ( 1884.) među 16178 stanovnika Niša , koji je tada već u svom punom sjaju druge prestonice Srbije, našlo se 1025 stranaca od čega je bilo rimokatolika 2,69% dok se njih 10 izjasnilo kao Italijani .
Iako u nekim podacima stoji da je rimokatolička crkva u Nišu podignuta 1883. godine, treba naglasiti da je te godine samo dobijena dozvola za izgradnju kapele dok se izgradnji hrama pristupilo nakon par godina. Ovaj hram, proširen 1925. godine, postaće stožer rimokatoličke veroispovesti Niškog okruga.
Kada se ima u vidu podatak da se boravak Italijana u Nišu vezuje za izgradnju pruge , malo je verovatno da je samo njih 10 boravilo u Nišu u vreme popisa koji je rađen iste godine kada je pruga završena. Svakako je moralo da bude mnogo više Italijana koji su, na različite načine, bili vezani za izgradnju pruge. Mnogo je realnija mogućnost da su pojedini radnici zasnivali porodice sa lokalnim stanovništvom pri čemu je dolazilo do procesa asimilacije. Na ovaj način su se , kroz popise, izgubili brojni Grci, Cincari, Francuzi i Austrijanci. Tipičan primer za ovu tvrdnju je upravo industrijalac Jozef Apel koji je , nakon određenog vremena, primivši pravoslavlje , postatao poznat kao Jovan Apel – Srbin, pravoslavne veroispovesti. Za stanovnike Niša rimokatoličke veroispovesti bilo je prilično teško očuvati verski identitet u gradu koji je sa velikim procentom pravoslavnog hrišćanskog življa pri čemu dugo vremena nije postojala mogućnost izgradnje crkve .
Za vreme svog drugog boravka u Nišu ( 1889.) , F. Kanic navodi podatak da je 1887.godine od 21056 stanovnika bilo sada već 31 Italijana dok je zabeleženo 419 rimokatolika . Sasvim je logičan porast stranih državljana stanovnika Niša, grada koji svake godine dobija na privredno- ekonomskoj snazi , upravo zahvaljujući stranim ulaganjima. Sasvim je moguće da je skoro zanemarljivo mali broj Italijana u Nišu 1884. godine uzrokovan početkom Srpsko- Bugarskog rata ( 1885.). Iako je trajao relativno kratko, niko nije mogao da predvidi ishod sukoba dvaju država pa je i samo tržište bilo nestabilno. Tek sa stabilizovanjem političke situacije povećava se broj inostranih stanovnika Niša i jugoistočne Srbije.
Italijani će se u većem broju pojaviti nakon svršetka Prvog Svetskog rata i osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevina Jugoslavija) u periodu između dva svetska rata imali su u niškoj trgovini i industriji svakako nezaobilazno mesto. Anastasijević iznosi podatak da je u Nišu 1925. godine bilo oko 3000 rimokatolika, od čega je veći broj bio Slovenaca i Hrvata ali i znatan broj Italijana.

5. Razvitak niške industrije do Prvog Svetskog rata

Zahvaljujući prugama koje počinju zrakasto od Niša da idu do Rumunije i Bugarske, počinje ubrzani razvoj izvoznih kapaciteta niške i srpske privrede. Niški trgovci su naročito usmereni na dva tržita – Solunsko i Đenovljansko naročito kada počne da dolazi do sve izraženijih srpsko-bugarskih tenzija.
U vreme carinskog rata ( 1906.) sa Austro-Ugarskom umesto da dođe do očekivanog gašenja srpske privrede u Nišu se događa sasvim suprotna stvar. Potisnuvši proizvode koji su dolazili iz Dvojne monarhije, pritom čineći 2/3 proizvoda na niškom tržištu, stvoren je prostor za sopstvena ulaganja što je više nego dobro iskorišćeno osnivanjem devet većih ili manjih preduzeća Tako se najpre osniva 1906. godine hidrocentrala “ Sveta Petka “ u Sićevačkoj klisuri sa dva generatora instalirane snage do 250 kilovata. To je bila osnovica za otvaranje novih preuzeća ( 1907. Fabrika obuće Vladimira Dimitrijevića, 1908. Fabrika za tkanje i štampanje šamija i marama Mite Ristića, , 1909. Prva Srpska fabrika sirišta u prahu i tečnosti Đoke Dimitrijevića i Električna stolarska zadruga Srpsko- jevrejske trgovačke zadruge, 1910. Mita Ristić gradi tkačnicu sa 200 razboja. Iste godine osnovana je i Fabrika kudelje Jovanovića i Aranđelovića dok Niška akcionarska štedionica osniva Predionicu pamuka i Električni mlin.) U cilju povećanja proizvodnje piva, 1910. godine je 25 imućnijih građana kupilo pivaru Jovana Apela i osnovalo Pivarsko društvo “ Apelovac“ a u narednim godinama nastaju : Ciglana i Automatski mlin Okružne banke (1911.) Fabrika tašni i kofera Držajića i Šurdilovića , Parni automatski mlin Nikole Cvetkovića i sinova, podiže se nova Ciglana Jovanovića, Živkovića i Popovića (1912.)
Kao kruna svega 1911. godine osnovano je Udruženje niških industrijalaca čiji je prvi predsednik bio Petar Stanković. U Solun počinju da se izvoze niško pivo i brašno iz parnog mlina “Konstantin“ braće Popović dok je Automatski mlin okružne banke izvozio brašno u Tursku.
Događaji koji su nakon ovoga usledili – Balkanski ratovi i Prvi Svetski rat – umnogome su usporili razvoj proizvodnih snaga čitave Srbije, a samim tim i Niša i okoline. U narednim godinama vozovi će srpskim prugama – ili onim što je od njih preostalo prevoziti isključivo teško naoružanje i ranjenike.

ton-1

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s