NIŠ, GRAD SPOMENIK


Skoro sam imao to zadovoljstvo da ambasadora jedne prijateljske zemlje provedem kroz Tvrđavu i ispričam mu istorijat ovog zdanja ali i samog grada. Ispostavilo se da je dobronamernog gosta sve interesovalo pa nisam morao da brinem o količini informacija koje ću mu pružiti. Hodajuću užarenim asfaltom tvrđavskih staza mogao sam da objasnim zašto je baš tu podignuto zdanje ali nisam imao odgovor zašto nemamo plan tvrđave, sa detaljima, za turiste? Objašnjavao sam da su Turci u 18.veku obnovili tvrđavu kakvu sada vidimo ali nisam mogao da objasnim zašto je ona prljava i zapuštena u ovom, 21.veku. Priču o palati na Gradskom polju sam hteo da preskočim jer bi možda čovek zatražio da vidi iskopine ne znajući da se ne vide od kiselog drveća.

 

Kada smo došli do Letnje pozornice pogled mi je pao na njen zarđali krov (lim u raspadu) i nekako mi je bilo glupo da pričam o Međunarodnim horskim svečanostima ili Filmskim susretima. Ispostavilo se da što je nešto važnije, to je uraslije, zapuštenije i neadekvatnije korišćeno – vrh svega su ostaci antičke ulice ispred kafića. Ljudi sede na četvrtom veku, pijuckaju piće i tako to…

 

Često sam imao priliku da čujem da je Niš, zbog svoje arhitektonsko-arheološke ostavštine, grad spomenik. Oduvek mi je to delovalo malo pretenciozno (kao kada imaš grbavu devojku koju treba da udaš pa kažeš da je “druga Monika Beluči“) ali sada sam bio siguran da nam to GRAD-SPOMENIK i te kako odgovara. Niš i Nišlije najviše pričaju o spomeničkom nasleđu ali ga vrlo malo čuvaju; svi stojimo kao svatovi iz Đavolje varoši, okamenjeni svako u svom vremenu, i pričamo šta i kako…Pišemo projekte, obećavamo, ponegde nešto i pomerimo uvek očekujući da neko drugi uradi baš ono što sami kritikujemo. Svađamo se treba li Papa da dođe ili ne, da li nam je potrebna hala sportova ili nije, očekujemo da dve opštine i tri institucije reše probleme Grada a ne shvatamo da:

 

– ako i nemamo novaca za arheološka istraživanja, nećemo da bacamo plastične flaše, hartije i ostalo na ono što je preživelo vekove

– došao Papa ili ne, treba da živimo u čistom gradu koji ima mnogo nerazvaljenih korpi za smeće koje se uredno pune i prazne

– ako su na vlasti oni za koje nismo glasali, Grad je i dalje naš.U njemu smo prohodali, pamtimo ga i iz boljih dana.

 Ako učinimo napor i načinimo Grad malo čišćim, sami ćemo biti bolji. A to je već sjajan početak. 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s