ИСТОРИЈСКА НАУКА ПРЕ И ПОСЛЕ ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА ЈЕВТИЋА


            Када су пријатељи почели да ме позивају, након предавања епископа Атанасија у Светосавском дому на коме ме је добрано испрозивао, и покушали да отупе оштрицу његових речи, најпре  нисам озбиљно схватио ни њих , ни њихову бригу. Са моје тачке гледишта, уважени епископ Атанасије не може бити меродаван да даје суд о историографском делу из једноставног разлога – он није историчар већ теолог коме је ужа област патрологија (ако се добро сећам). Његово мишљење, као искусног, вреди чути али, тако сам мислио, оно није обавезујуће. Како је време пролазило а елефонски позиви пријатеља и познаника нису јењавали, схватио сам да се овде не ради о бојазни шта струка каже већ да је њихова бојазан произашла из чињенице да је негативну оцену дао ауторитет какав је поштовани епископ Атанасије.

           Занимљиво је да је уважени епископ поредио три дела која је теже поредити. На удару се нашао роман Дејана Стојиљковића Константиново раскршћеКонстантин Велики- надмоћ хришћанства Радивоја Радића и мој мој Милански едикт. Уколико имамо у виду да се проф.др Радић јавно изјаснио како његова књига не пледира да буде научно већ општеобавештајно дело, због чега су изостале основе елемената научног дела при писању овог рада, онда је потпуно беспредметно ма у ком контексту прозивати ове ауторе и њихова дела (занимљиво је да је сваког помена поштеђен роман Ивана Ивањија – Константин). Другим речима, поштованом г.г. Атанасију сам преостао једино ја.

           Можемо се слагати или не око многих ствари али ја сам до ове трибине сматрао да ниједан паметан човек неће петљати веру, политику и науку. Вера је дубоко интимна и ствар, наука и политика општедруштвене. Разумљиво је да епископ Атанасије својом вером тумачи историјске изворе и селективно их прихвата али је потпуно непримерено да то очекује и од других. Тамо где вера пише, истина се промашује – бар она историјска и преостаје једино она унутрашња интимна: једина коју вера и може прихватити.

            Видели смо каква је била историја пре боравка умировљеног епископа Атанасија (Јевтића) у Нишу, чули његова тумачења исте. Каква ће бити, преостаје да се покаже у наредном периоду.

One thought on “ИСТОРИЈСКА НАУКА ПРЕ И ПОСЛЕ ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА ЈЕВТИЋА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s