DVE SRBIJE, NIGDE ‘LADA NEMA


        U našoj većinski pravoslavnoj Srbiji, zavisno od toga koja je ideologija bila na vlasti, ljudi u crnim mantijama bili su proglašavani ili za lopove ili za svece. Narod koji dugo traje i ima dugo pamćenje raspolagao je argumentima i za jednu i za drugu tvrdnju. Naravno,gde su sveci smrtni ljudi tu ima i greha, gde je greha tu je i pokajanja, najboljeg puta ka praštanju kao jednoj od glavnih hrišćanskih vrlina.

        
         Kao što postoji podela na prave i lažne Srbe, tako postoji podela na nebesku i zemaljsku Srbiju. Ako bismo se malo osvrnuli u istoriju, setili bismo  da je ideja o Carstvu Nebeskom kao zameni za carstvo zemaljsko proistekla iz učenja isihasta,na čelu sa Sv.Grigorijem Palamom. Tu ideju,duboko ukorenjenu u svojoj ideji,Vizantija nikada nije prihvatila.Jedini vladar koji je to uradio bio je Lazar Hrebljanović – kao neposredni rezultat ovog njegovog verovanja proizašlo je pola milenijuma pod turskom vlašću.   

         Opet je srpska vlast primorana da odabere jednu od dve Srbije i ona je učinila svoj izbor. Potom su pristalice Nebeske Srbije jasno izrazile svoj stav uz pomoć mitropolita Amfilohija (“ Molimo se za upokojenje Vlade i Skupštine i da im se oprosti svaki greh“) i umirovljenog episkopa Atanasija (“Premijer Dačić govori o realnoj politici i ne zanima ga nebeska Srbija. Tako je govorio i Zoran Đinđić i svi znamo kako je završio“). Tako je sve ono što je sićušna figura grandioznog blaženopočivšeg patrijarha Pavla pokrivala u svojoj nesavršenosti, počelo da izbija na videlo poput ljudi iz zapaljene kuće.

         Raspojasani Pahomije i Vasilije Pablo Kačavenda, Amfilohije, Atanasije i Irinej Bulović kao politički komesari, neki drugi episkopi koji skaču padobranom da budu bliže Bogu, raščinjeni Artemije koji ide po Srbiji i osniva svoju crkvu – to je slika i prilika današnjeg stanja u SPC. Pošteno, malo koga bi to interesovalo da se ovako javno ne manifestuje samovolja crkvenih velikodostojnika.

         Treba reći da nije normalno ono što je danas uradio mitropolit Amfilohije Radović, još manje da na to ima pravo. Svi verujući znaju da je obaveza crkve da se moli za vlast  nelicemerno i iskreno. Treba reći DOSTA ovoj politikantskoj sramoti koju predvode episkopi SPC ako nam je stalo da sačuvamo malo zdravog razuma za kućne potrebe.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s