ПОРЕКЛО И РОЂЕЊЕ МОЈСИЈА У ИЗВОРИМА


Мојсије, једна од најнезаобилазнијих личности светске историје , од оних је ретких личности која је једнако присутна у светим књигама три носеће светске религије – јудаизма, хришћанства и ислама . Пратећи овај податак, слободно можемо рећи да је Мојсије дубоко присутан у верском животу више од ¾ човечанства. С обзиром да је овако велика његова заступљеност на свим географским ширинама, логично је очекивати да се о Мојсију много зна и прилично је необично када схватимо да знамо само оне најосновније црте:
Мојсијев живот почиње спашавањем из Нила од стране египатске принцезе која му даје име и унајмљује жену да га отхрани. Избегавши покољ новорођенчади, Мојсије је васпитаван и одрастао на египатском двору са којег бежи због убиства Египћанина. Бежи у Медијамску пустињу и тамо се жени Сипором , Реувеловом ћерком ( неки извори га називају и Јитро тј. Јетро). Ту му се јавља Јахве из грма који гори а који не сагорева и од тог тренутка Мојсије је до краја живота онај који иступа у име Јахвеа. Заједно са братом Аароном враћа се у Египат, чини чуда и изводи јеврејски народ из Египта. У Синајској пустињи, три месеца након изласка из Египта, Мојсије има сусрет са Јахвеом према чијем упутству прави Заветни Ковчег.На Хориву прима Десет божјих заповести које бивају , попут мâне, чуване у Ковчегу. Према традицији, Мојсије је умро у моавским степама , испод Јерихона, кажњен од Јахвеа да види обећану земљу али да у њу не уђе. Временом је Мојсијев култ постао обједињујући фактор за јеврејски народ док он сам постаје узор левитских свештеника и харизматски вођа који је успео да разнородне групице народа преобрази у језгро нације , Израиљевог народа.
Како се у задњих двадесетак година појављује нови тренд поистовећивања појединих историјских личности са Мојсијем, узели смо за тему овог раду управо порекло и рођење Мојсија у античким изворима који су нам непосредно били доступни ( Библија, спис Филона из Александрије Живот Мојсијев и Јосифа Флавија – Јудејске старине и Против Апијана) док су нам поједини списи били посредно и делимично доступни (Манетонова “Историја Египта “) за разлику од оних које нисмо били у стању да нађемо што због прераног уништења, што због немогућности да се поједини наслови нађу (књиге из Апијанових “ Грађанских ратова “ о Египту које су натерале Флавија да напише спис “ Против Апијана“,“ Вавилонска историја“ Бероса и “ Хроника од постања света“ Евсевија Кесаријског).

1. Библија

Приповест о Мојсију почиње описом његовог рођења ( 2. књига Мојсијева) и завршава описом његове смрти (Пз. 34). Треба одмах напоменути да библијски изнет живот Мојсија има много нејасноћа проузрокованих од стране накнадних састављача Петокњижја које је добило свој коначни изглед 428.пре Христа, како наводи Харингтон . Већи део састављачког посла је завршен за време Вавилонског ропства али цело дело није било завршено до 538. године пре Христа . Тек када је Езра донео у Јерусалим “Књигу Мојсијева закона“ односно Књигу Поновљеног закона, последњу из Петокњижја, завршен је процес који је, како мисли Харингтон, започет у Мојсијево доба. Велика је вероватноћа да је место на коме су књиге Петокњижја скупљене у једну целину и боравак у месопотамској кутури, условило бројна присвајања текстова ове културе и њихов јак утицај на састављање Петокњижја. Тако , на пример, опис потопа у многоме има сличности са оним из дела Еп о Гилгамешу док је Аврам је родом из Ура Халдејског .
О самом рођењу Мојсија и начину на који је добио име извештава нас Друга књига Мојсијева. Наведени део гласи:
1.А неко од племена Левијева отиде и ожени се кћерју Левијевом.
2. И она затрудње, и роди сина; и видећи га лијепа кријаше га три мјесеца.
3.А кад га не може више сакрити, узе ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дијете у њ, и однесе га у трску крај ријеке.
4. А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.
5. А кћи фараонова дође да се купа у ријеци, и дјевојке њезине ходаху крај ријеке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.
6. А кад отвори, видје дјете, и гле, дијете плакаше; и сажали јој се , и рече : то је Јеврејско дијете.
7. Тада рече сестра његова кћери фараоновој: хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дијете?
8. А кћер фараонова рече јој: иди. И отиде дјевојчица, и дозва матер дјетињу.
9. И кћи фараонова рече јој: узми ово дијете и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дијете, и одоји га.
10. А кад дијете одрасте, одведе га кћери фараоновој, а она га посини ; и надједе му име Мојсије говорећи: јер га из воде извадих .

Већ првим наведеним стихом сазнајемо да су Мојсијеви родитељи из племена Левита. Иако су на овом месту неименовани , чак митски сакривени (“неко од племена Левијева“) већ на друга два нису. Из генеалошког стабла Левита сазнајемо да се Катов син Амрам оженио са Јохаведом, својом братаницом, и са њом добио два сина – Арона и Мојсија. Како је наведено да је Јохаведа Амрамова братаница , то подразумева да је она кћер Исара, Хеврона или Озила. Податак да су Амрам и Јохаведа Мојсијеви родитељи налазимо у Четвртој књизи Мојсијевој са две допуне претходног генеалошког стабла из којих сазнајемо да је Јохаведа рођена у Египту и да је, поред раније наведених Арона и Мојсија, родила Амраму кћер Марију. Остаје нејасно зашто Марија није наведена у генеалошком стаблу Левија из Друге књиге (2. Мојсијева, 6, 20) када је рођена пре самог Мојсија. Потврда тога је да је управо Марија била активни учесник у описаној сцени проналажења малог Мојсија о чему ће бити више речи у наредним редовима .
Прва три месеца живота Мојсије је провео у дому родитеља а разлог томе треба тражити у пророчком сну који је фараона опоменуо да ће син његове кћери њему и царству донети опасност. Резултат фараонове заповести да се побију сва прворођена деца био је одлука Амрама и Јохаведе да тромесечног сина спасу подметањем египатској принцези, схвативши да дечак више није безбедан у родитељском дому. Тако је донета одлука која би, рeконструисана, изгледала овако: Јохаведа дечака ставља у направљен ковчежић и спушта га у тршћак , уз саму обалу Нила, када угледа египатску принцезу да долази на Реку са свитом . Све ово се догађа под надзором Марије која стоји по страни да би се, у тренутку када принцеза пронађе ковчежић са дечаком кога је одмах идентификовала као “ Јеврејско дете“ , понудила да нађе детету дојиљу – у ствари његову праву мајку. На захтев принцезе , Јохаведа се у наредне три године брине о свом сину да би га након овог временског рока довела на двор где принцеза узима дете , посињује га и даје име Мојсије .
На овом месту треба нагласити да је принцеза , пошто је отворила ковчежић, тачно идентификовала дете речима: “ То је Јеврејско дете “ једноставно се држећи очеве заповести која је важила за израелитска племена а која гласи “ свакога сина који се роди, баците у воду, а кћери остављајте у животу.“
Са друге стране, ипак је нејасно како је принцеза желела да посини малог Левита. Најнејаснија је енигма око давања имена Мојсију . Према Библији, принцеза даје име детету Мојсије са основним значењем :“ јер га из воде извадих. “
Ова етимологија коју нам доноси Библија није тачна .Само значење имена Мојсије , изведено из арамејског, значило би у најприближнијој варијанти “ извадитељ “ што је опет далеко од било какве везе са каквим смисленим значењем. Са друге стране, поставља се логично питање, зашто би египатска принцеза давала детету јеврејско име – што је подразумевало познавање Јудејске етимологије ? Египатска принцеза је могла само да да малишану египатско име . Један од првих истраживача који је скренуо пажњу на ову чињеницу био је Џон Брестид са делом The Dawn of Concience . У овој књизи Брестид скреће пажњу на чињеницу да је име Мојсије заправо египатског порекла с обзиром да египатска реч “mose “ значи дете и да су кованице као Амон-мосе, Птах-мосе значиле “ Амон ( је поклонио) дете“, “ Птах (је поклонио ) дете“ и слично. Тако у Египту управо и фигурирају владари са именима сличног типа : Ах- мосе, Тут- мосе (Тотмес) Ра-мосе ( Рамзес) и сл. В.Белц (W.Beltz) је још прецизнији у одређивању Мојсијевог имена Према њему, име “ mosis “ је египатског порекла и означава онога који је од бога рођен док М. Елиаде проширује тврдњу да је име Мојсије египатског порекла истичући да су имена других чланова његове породице такође египатска. . Елијаде изводи етимологију имена Мојсије од елемента -msy са значењем “ рођени, син “ што аргументује именима египатских владара ( Рамзес – Ра- месес – “ Син Ра, Раов син“)
Са друге стране, што се тиче Мојсијевог рођења, М. Елијаде наводи да , самим тим што је Мојсије постао харизматска и митска фигура, његов живот започиње чудноватим спасењем у корпи од папируса остављеној у трсци Нила, чиме се следи модел рођења других јунака ( Тезеја, Персеја, Саргона, Ромула, Кира итд.)
Од тренутка Мојсијевог доласка на двор па до убиства другог Египћанина , а томе је прошло макар две деценије, Библија ништа не говори. Посиновљавање, боравак и одрастање на двору утицали су да се Мојсије формира као Египћанин тако да ће га касније , у неколико ситуација, јасно дефинисати као Египћанина. У 2. књизи Мојсијевој се на пар места указује на Мојсијево египатско порекло а ми ћемо навести само онај који је најдиректнији а који говори о догађају када је Мојсије убио Египћанина бранећи Јеврејина кога је овај тукао. Казна за убиство , од које је Мојсије побегао, важила је само за Египћане, никако за Јевреје који су били у статусу робова без икаквих права. Управо овај став Египћана (неегипћани су људи другог или трећег реда) задржаће кроз своје законике и Јевреји о нејеврејима. Дакле, од казне за убиство могао је да бежи само Египћанин што је Мојсије и био пореклом. И где је побегао ? У земљу Meдијамаца где је на једном кладенцу одбранио девојке од пастира а оне се похвале оцу како их је спасио “Неки Египћанин одбрани нас од пастира, и још нам захвати воде, и стадо нам напоји “ . Једна од девојака била је будућа Мојсијева жена Сипоро.
Мојсије и Арон ће се поново срести у оквиру мисије повратка на двор фараона . Њих двојица ће касније извести више десетине људи из Египта и у тој колони која је ишла према Црвеном мору била и Марија , која се овде наводи као пророчица. Белц претпоставља да је Марија свој значај пророчице добила као стара свештеница у Кадешу.

2. Јосиф Флавије ( Јудејске старине и Против Апиона)

Јосиф Флавије је рођен око 37. године после Христа у Јерусалиму као свештенички син и у наредних двадесет кодина упознао је једну за другом групе фарисеја, садукеја и есена, будући да је свакој заједници припадао извесно време. Као учесник у побуни Јевреја против Римљана, послат је у Галилеју као заповедник. Пошто је по освојењу Јотапате пао у римско ропство, пошло му је за руком да придобије наклоност Римљана са којима је отишао у Рим и тамо започео своју списатељску делатност “ради спасења части свог побеђеног и несхваћеног народа “ Најпре је написао Историју Јудејског рата, а између 93/94. године објавио је Јудејске старине, а одмах након ње, као одговор на Апионове нападе на Јевреје, апологетско дело Против Апиона. У ова два дела, где се бавио у посебним поглављима Мојсијевом личношћу и делом, Јосиф Флавије је дао податке који не кореспондирају један са другим.
У Јудејским старинама Флавије доноси вест о Мојсијевом рођењу која је по структури скоро идентична оној изнетој у 2. књизи Мојсијевој. Флавије пише :
“ Човек који се звао Амрам, један од виђенијих Јевреја, страховао је за судбину целог народа и у молитви се обратио Богу да му помогне…Дошавши у сну Бог му је рекао да није заборавио Амрамова добра дела према њему те му је наложио да једног сина потури онима који хоће да му учине несрећу. Када одрасте на египатском двору, биће у ситуацији да помогне свом народу. Другог сина да да у свештенике…“
Ваља напоменути да је у тренутку Амрамовог сна Јохаведа била носећа са дететом које ће касније бити познато као Мојсије. Флавије не пише коме богу се Амрам обраћа у молитви чиме смо битно ускраћени за важан податак јер се Јахве јавља пола столећа касније . Овај цитат је важан и због чињенице да се у њему потенцира да је Мојсије отишао на египатски двор а Арон у свештенике по божјем провиђењу што , највероватније, представља накнадну интерпретацију самог Флавија.
Из даљег текста сазнајемо да је Амрам већ сутрадан изложио Јохаведи свој сан. Препуни зебње али и вере у Бога и Његову вољу, Амрам и Јохаведа су се договорили о начину на који ће тромесечног сина подметнути фараоновој ћерки. Даљи ток догађаја је испричан истоветно као и у 2. књизи Мојсијевој :
“Термутис је била краљева кћер. Изашла је на обале реке и видела кошарицу са дететом које није знало да плива. Одушевљена лепотом детета, Термутис је наредила да јој доведу неку жену да подоји дете . Касније је на интервенцију Мирјам дала дете Јеврејки да се брине о њему као да му је рођена мајка (…) Термутис даде име Мосе/ Моше/ Мојсије по ономе што се десило на реци. Египћани називају воду именом МО ( воде) – из воде те спасих. “
Наводећи да је Мојсије наследник Аврамове лозе у седмој генерацији (син Амрама, који је син Ката, чији је отац Јаков био из племена Леви, који је Исаков син , који је Аврамов син) Флавије пише о Мојсију који се брзо развијао и постао у свему истакнутији од својих вршњака. Флавије износи податке о боравку Мојсија на двору од којих су неки веома занимљиви као што је опис стављања краљевске дијадеме на главу усвојеника принцезе Термутис – малог Мојсија. Наиме, пошто га је однела код оца и рекла да је нашла ово дете божанске природе и да ће он наследити краља на престолу. Краљ је, према Флавију, одобровољен, узео краљевску дијадему и ставио је на главу малог Мојсија који ју је бесно стргао и бацио на земљу. У овом чину многи присутни су видели симбол пропадања Египта и тражили смртну казну за дете које је принцеза ипак успела да спасе. Према Ј. Флавију она је рекла оцу:
„Краљу! Ево тог детета, за које Бог каза да га убијемо, да не би били у опасности . Својим поступком он је потврдио исправност предсказања, јер он глуми да је његова над твојом влашћу и шутира ногама твоју круну. Зато га убиј, ослободи египћане од страха пред њим и обмани наду јевреја,који у себи имају ту његову смелост.“
Мало је вероватно да је Термутис заиста рекла све оно што јој Јосиф Флавије приписује овим апологетским говором. Немамо податак који је Флавијев извор за ову тврдњу коју овде наводимо као једну занимљивост.
Термутис је била кћер египатског краља Рамзеса II који је, као један од краљева 19. династије , владао у периоду 1300.- 1233. г. пре наше ере . О учешћу Израелаца у градњи Рамзесових градова у Питу и Рамесу сведочи Библија . Излазак Израелита из Египта смешта се око 1250. године дакле када је Мојсије имао нешто више од четрдесет година што нам говори да се, под условом да је ова хронологија тачна, догађај са Мојсијевим рођењем десио око 1290. године. Приметићемо да је за ову годину карактеристично преламање краја владавине Сетија I односно почетка владавине Рамзеса II. Индикативно је да Библија помиње долазак новог владара пре описа рођења Мојсија ( “ Тада наста нов цар у Мисиру који не знадијаше за Јосифа“)
Јосиф Флавије доноси вести о Мојсију којих нема у Библији. Тако сазнајемо да је на двору научио египатске мудрости , да се образовао и на крају постао генерал египатске војске који је спречио сукоб са Етиопљанима оженивши њихову принцезу али то није тема овог рада.
Други спис Јосифа Флавија “Против Апијана “ написан је као његова реакција на Апијанове “ Римске грађанске ратове “ нарочито на књиге које говоре о Египту. За разлику од “Јудејских старина “ , у спису “ Против Апијана“ Флавије је користио списе Манетона ( “ Историја Египта“), Јулијана Африканца (“Писма о египатској хронологији “). За нас је нарочито значајно цитирање Манетона с обзиром да се његова “Историја Египта“ данас може наћи тек делимично сачувана.
У делу “ Против Апиона “ Флавије је изнео превише слободну тврдњу везану за Мојсија коју је преузео од Манетона . Поред тога што је Аменофиса III на више места назвао мудрим човеком и пророком подробно описујући његове сукобе са Хиксима (“овчарима“) око Авариса, Флавије даје податке о извесном свештенику у Хелиополису који је имао велики утицај на остало свештенство у Теби. Овај свештеник , који је и рођен у Теби, узео је име Озарсиф према Озирису, богу Тебе које је касније променио у – Мојсије. Сличност овог Мојсија са библијским је и у томе што се овај помиње као законодавац у Теби у истом поглављу Флавијевог списа. Озарсиф- Мојсије је спровео верску реформу о којој је остављено мало података и установио нови култ. Наводећи ову Манетонову тврдњу, Флавије закључује да Манетон не говори истину и да је Мојсије био генерал у египатској војсци.
О Манетоновим подацима биће више речи у посебном поглављу.

3.Манетон, Историја Египта

Манетон је био првосвештеник и секретар египатских храмова у време Птолемеја I и II. Њему се приписују философски, богословски и историјски радови као што су „Кратка физика“, „О празницима“, „О старинама “ и „Против Херодота“. Нама нарочито важна је његова Историја Египта ( Αίγυπτακα или Αίγυπτακή ίστορία). У овом раду он је на грчком језику написао историју своје земље желећи да са њом, на на основу извора, упозна списатеље који до ових знања, попут Херодота, нису могли да дођу. Будући да му је била доступна египатска литература, Манетон је изнео мноштво података који се не срећу код претходних историчара . Манетоново име значи : “ Драг богу Тоту “.
Манетонови наводи који говоре о Мојсију познати су нам искључиво преко Јосифа Флавија који га често наводи. Па ипак , од свега што је нама доступно из Историје Египта а што је директно везано за Мојсија и његово рођење, јесте податак да се у Теби родио и живео извесни свештеник по имену Озарсиф који је узео име по Озирису, богу Тебе. Овај свештеник, који је имао велики утицај на сво остало свештенство у Теби, касније је узео име Мојсије .

4.Филон из Александрије, Живот Мојсијев

Филон из Александрије спада оне писце Јудејске дијаспоре о чијем се раду више зна него о животу. Рођен је 25. године пре Христа у Александрији где је и проживео сав свој живот. Када је у Александрији дошло до погрома Јевреја од стране локалног становништва које је допустио локални намесник Флак, Јевреји су одлучили да цару Калигули пошаљу изасланство на чијем је челу био Филон.. Он је водио преговоре у Риму 39.-40 године после Христа чији су нам детаљи познати из списа “ Против Флака“ и “ Посланство Гају “. О себи , међутим , није оставио није саопштио друге податке из свог живота. Дело Филона из Александрије представља сјајан спој нехришћанске мисли и библијског учења. При објашњавању Петокњижја Филон се држи грчког текста који тумачи уз помоћ алегоријске методе која је била развијена у стоичкој филозофији и пре самог Филона коришћена у јудејској библијској егзегези.
Када је у питању тема нашег рада , више је него занимљив Филонов спис Живот Мојсијев писан у два дела. Већ у првом делу Филон потврђује да је Мојсије пореклом Леви рођен у Египту као и да су његови преци дошли у Египт са својим породицама . Посебно је занимљива тврдња да су “Мојсијеви родитељи били међу најугледнијим људима свог времена“ док се у наставку наводи тврдња да је Мојсије седма генерација од Аврама . Већ у наредним поглављима изнет је мотив који нам је познат из 2.књиге Мојсијеве уз неопходно објашњење да су се родитељи одлучили за остављање малог детета у кошари покрај обала Нила у којој ће га наћи египатска принцеза која није имала сопственог порода па је усвојила малог Мојсија, коме је и наденула име . Иако није наведено њено име, а прича се у потпуности поклапа са подацима Јосифа Флавија изнетим у Јудејским старинама, највероватније се ради о Термутис, ћерки Рамзеса Другог. Према њој, Термутис, која није имала своје дете, даје дете да га очува жена (за коју из раније наведених извора знамо да се ради о Јохаведи, правој мајци Мојсија) која након три године враћа дете египатској принцези која га усваја и даје му име .
Треба навести да је овде наведена једна од етимологија према којој Термутис даде име Мосе/ Моше/ Мојсије по ономе што се десило на реци.Према Флавију , Египћани називају воду именом МО ( воде) док је СЕС глагол спасити па отуда кованица која чини име Мојсија са значењем “ из воде те спасих. “ Према Библији основна етимологија Мојсијевог имена је од значења јер га из воде извадих о чему смо већ писали. Филон у свом излагању покушава да обједини ове две етимологије наглашавајући да му је “дала име Мојсије јер га је извадила из воде, а Египћани воду зову “ МОС“.
Мојсије је на двору Рамзеса Другог веома брзо напредовао како физички, тако и интелектуално. Није нам познато одакле Филону подаци чему је Мојсије био учен на египатском двору али је његово набрајање импресивно:
“ Обзиром да је брзо научио аритметику и геометрију, и сву науку ритма , хармоније и метрике, и сву музику подразумевајући да је научио и употребу музичких инструмената, савладао је часове о различитим врстама уметности ; лекције из ових предмета су му давали Египатски философи , који су га такође учили о философији која садржи симболе , показали су му свете знаке хијероглифа , како су названи (…) од њих је упућен да поштује животињску жртву Богу. И све остале гране енцикличног образовања научио је од Грка; и философи из суседних земаља научили су га асиријској литератури и познавању небеских тела , тако много проучавааних од стране Халдејаца. Ово знање је научио и од Египћана, који проучавају математику више од свих ствари и он је учио са великом прецизношћу стање ове уметности према Халдејцима и Египћанима, упознајући се са тачкама у којима се слажу ова два погледа на исто учење(…)“.
У овом цитату треба тражити основ за каснију тврдњу изнету у Новом завету : “ И научи се Мојсије свој премудрости Мисирској, и бјеше силан у рјечима и дјелима“ . Иако Флавије преноси детаљ када је мали Мојсије, налазећи се на коленима краља Египта – највероватније Рамзеса Другог – збацио краљевску дијадему са своје главе , наведени цитат Филонов цитат показује да је Мојсије и надаље третиран као наследник египатског престола . Филон га и надаље назива унуком великог краља па , самим тим, и наследником великог краљевства , непрестано инсистирајући на његовој природној генијалности.
Треба се ипак задржати на податку о “ крунисању“ Мојсија . Јасно је да ни Филон ни Јосиф Флавије не пропуштају да истакну овај догађај пишући о Мојсију, једном од утемељивача вере у којој су ова двојица живела. Уколико се заиста тако догодило, а за сада немамо разлога да не верујемо у ове податке, нужно је схватити да је израелски народ из Египта извео врло учен египатски принц јеврејског порекла за кога Флавије час говори да је био генерал у египатској војсци који је оженио етиопску принцезу, час да је био свештеник у Теби који је успоставио Озирисов култ. Све у свему, подаци које нам дају Филон и Флавије, а преко њега и Манетон, у многоме се разликују од слике припростог неуког пастира коју нам нуди Библија.
Као што преносе Библија и Јосиф Флавије ни Филон не пропушта да наведе податак како су од египатског краља саветници тражили да убије Мојсија јер ће он донети зло Египту. Док Библија само помиње овај детаљ а Флавије га смешта у период када је Мојсије навршио три године живота, код Филона се јавља тек када је Мојсије у својим зрелим годинама.

5. Мојсије – потомак Аврама

Податак да је Мојсије седма генерација од Аврама коју преноси Библија а ту генеалогију преносе у својим делима Јосиф Флавије и Филон сасвим спонтано отвара нова питања Мојсијевог порекла, битно расветљујући и овај сегмент нашег истраживања.
Аврам је из Ура Халдејског и ми смо у прилици да, захваљујући библијском изворнику, сазнамо имена Аврамових предака из Ура. Аврамове претке набрајамо по редоследу, у загради ставивши наведени број година колико је свако од њих живео :

1. Сим ( 600) , 2. Арфаксад ( 438),3. Сала ( 433), 4.Евер ( 464), 5.Фалек (239),6. Рагав ( 239), 7.Серух ( 230 ), 8.Нахор( 148 ), 9.Тара ( 205) ; умире у Харану, 10. Аврам
Како сазнајемо , Аврам је по Божијој промисли са седамдесет и пет година кренуо из Харана у земљу Ханаанску преко Сихема( Шекем) , Ветиља ( Бетел) и Негеба до Египта . Претпоставка да је долазак Аврама у Египат пао у време владара 12. династије – Сезостриса Трећег( 1878-1843.) или Аменемхета Трећег (1842.- 1797.) или раније, на преласку из 20. у 19. столеће – само је један од многих покушаја да се расветли овај догађај . Најчешће помињани датум доласка Аврама у Египат био је око 1680. године . На овом простору се већ ствара други део Мојсијевог породичног стабла које би изгледало овако:
1. Аврам, 2.Исак, 3. Јаков , 4.Леви , 5.Ката , 6.Амрам 7. Мојсије

Прилично је тешко одредити за некога као што је Мојсије порекло. По славним прецима који су дошли из Ура он је неко ко у себи носи генетски склоп становништва Месопотамије; по родитељима је Левит; по образовању и усвојеном начину размишљања он је Египћанин.

6. Закључак

Истражујући сведочанства појединих извора који, између осталог , говоре о пореклу и рођењу Мојсија , дошли смо до сазнања да се Библија, Јосиф Флавије у Јеврејским старинамабаш као и Филон а касније и Аурлије Августин сажу у тврдњи да је Мојсије седмо колено од Аврама а четврто рођено у Египту, да су му познати родитељи при чему је податак о проналажењу котарице са малим Мојсијем и одгајањем на египатском двору увек преношен са истоветном конструкцијом с тим што Филон Александријски наводи и предмете које је, у оквиру свог образовања на двору египатског краља учио усвојеник принцезе Термутис.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s