ХАПШЕЊЕ НИШКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ ОКТОБРА 1941.ГОДИНЕ


Увод

Непосредно по завршетку краткотрајног априлског рата 1941. Краљевина Југославија је била у целости окупирана. Репресије које су окупационе снаге почеле да спроводе над поробљеним становништвом директно су проузроковале организовање покрета отпора. Првих месеци устанка, док још није издефинисана идеолошка разлика између јединица Краљеве војске у отаџбини и покрета који је предводила КПЈ, устаничке јединице су постајале све бројније.
Повезујући догађаје од 27.марта 1941. и јулске устанке у Србији и Црној Гори са српском националном интелектуалном елитом, коју су сматрали за инспиратора свих побуна, Немци су почетком августа направили оштар заокрет према овој групацији грађана за које се сматрало да су проенглески настројени. Нагло је прекинута политика покушаја да се придобије српска интелигенција за сарадњу и започето је са отвореним прогоном. Први корак је био доношење Уредбе о уклањању национално непоузданих службеника из јавне службе која се, према 1.члану односила на “ све оне који припадају интернационалним организацијама – комунисти и масони – као и они који испољавају своје симпатије са њима, сарађују или их помажу“
У ову сврху посебна радна група Владе Милана Недића организовала је антимасонску и антикомунистичку изложбу по целој Србији. Изложба је отворена 22.октобра 1941. у просторијама бивше Велике Ложе Југославије у Гарашаниховој улици и имала је снажан одјек у јавности најпре због средстава која су уложена у њену реализацију – објављене су 4 поштанске марке, штампано је 60.000 плаката, 200.000 брошура, 100.000 летака, 9 врста дописница у 108.000 комада, направљено је 176 биоскопских реклама. Верује се да је изложбу посетило око 80.000 људи.

1. Хапшења угледних грађана у Србији октобра и новембра 1941.године

Хитлеровом наредбом генералу Листу од 16. септембра 1941. у којој се препоручује “да се најоштријим мерама за дуже време успостави поредак “започиње нова фаза рата у Србији. Генерал Беме разрађујући ову и потоњу Химлерову наредбу 10.октобра 1941. наређује “ Муњевитим акцијама треба у свим гарнизонима у Србији најхитније спровести као таоце све комунисте, све мушкарце на које пада сумња, све Јевреје и известан број националистичких и демократски настројених становника. Таоцима и народу треба предочити да ће у случају напада на немачке војнике или „фолксдојчере“ таоци бити стрељани… “
Како су већ јуна 1941. окупационе снаге имале комплетну документацију о југословенским Ротари клубовима и Слободнозидарским ложама, а Јевреји су већ у овом периоду били обавезни да носе траку са натписом “Јуде“ , није било нимало тешко спровести интервентна хапшења. Петар Вуковић, председник организације “Збор“ у Нишу писмом од 23.10.1941. обавештава Димитрија Љотића:
“ Немачке власти су извршиле у последња два дана (хапшење) великог броја тзв. угледних грађана. Првог дана су хапшени већином масони и делом комунисти, који су још били на слободи, благодарећи протекцијама са свих страна. Током прошле ноћи ухапшено је још 150 грађана, опет из “виђених редова“ и, како овде кажу, похапшен је “ цвет нишке чаршије“. “

Хапшење је вршено по полицијским квартовима и по већ направљеном списку. По два агента и стражари хапсили су ноћу људе и у групицама их спроводили до затвора Среског суда на Синђелићевом тргу. Списак ухапшених су по сећању сачинили Живота Јанковић,свештеник и Хранислав Гвозденовић, службеник: Урош Јекић, лекар,Тихомир Ракић, лекар, Миодраг Станковић, лекар, Андон Андоновић, трговац , Пера Николић, Др Драган Николић,Васа Таушановић, Славко Бајчетић,Милорад Стевановић, Никола Ђорђевић,Миливоје Ивановић, Александар Стефановић, Бранислав Стојановић, Ђорђе Лукић, Славољуб Ђорђевић, Милисав Крунић, Драгољуб Јоксимовић, Станко Петковић, Предраг Вучковић, Власта Аранђеловић, Божидар Петровић, Богољуб Лазаревић, Слободан Томић, Чедомир Живић, Лука Обрадовић, кројач, Драгутин Гвозденовић,Драгица Гвозденовић, Душан Виторовић,учитељ, Ђорђе Димиријевић, Светолик Тодоровић, Милан Живић, Светозар М.Јовановић,Влајко Томашевић,Александар Миленковић,Добросав Лукић,Влада Марковић, Душан Јовановић, Сава Косановић,Милан Мијовић,Ђорђе Пешић,Сретен Иванковић,Војислав Стојковић,Вукадин Ђорђевић,Тодор Костић, Александар Јовановић,Живојин Игњатовић,Бранислав Вељковић,Предраг Константиновић,Слободан Лозанчић,Данило Букиш, Јелена Радуловић,Светислав Коковић,Крста Стефановић,Војислав Павловић,Секула Станимировић,Алберт Горјанић,Слободан Поповић,Др Александар Петровић,Војислав Ђорђевић, Стојан Стојиљковић,Радован Димитријевић,адвокат, Никола Петровић ’’Морена’’,трговац, Драгомир Миловановић, трговац,Драгомир А. Милосављевић, трговац,Петко Букумировић, трговац,Милорад Вукадиновић,пекар,Светомир Шумарац, трговац,Фефзија Миловић, чиновник,Димитрије Станковић, каменорезац (поносан човек, изј.Хранислава Гвозденовића),Спасоје Првуловић, инвалид (поносан човек, изј.Хранислава Гвозденовића),Љубомир Крстић, чиновник,Др Милан Соколовић, лекар,Катарина Др. Соколовић, домаћица,Драгољуб Митић, трговац,Васа Милојковић, индустријалац,Васа Тричковић,месар,Петар Цапуловић,пуковник у пензији,Сотир Живковић, пензионер,Ига Димитријевић, трговац,Милан Стојиљковић, трговац,Драгутин Ђоковић, приправник Суда,Ђока Ћермилов, индустријалац,Владимир Фредић, апотекар,Светислав Зојић, трговац,Др Војислав Лазаревић, лекар,Мирко Поповић, шеф јавне безбедности,Велимир Веселиновић, директор,Душан Стојановић,трговац,Јордан Цветковић, индустријалац,Јеша Ђорђевић,мајор у пензији,Хранислав Гвозденовић, учитељ,Катарина Х.Гвозденовић, његова жена,Сотир Благојевић, предузимач,Тадија Стефановић, индустријалац,Мија Момировић,секретар Инжењерске коморе,Драгутин Величковић, апотекар,Момчило Величковић,трговац,Миливоје Синђелић, пензионер,Чеда Стаменковић,трговац,Божа Петровић,трговац, Душан Коцић, извозник,Вукашин Антић, пензионер,Александар Слепчевић, адвокат,Јова Јовановић, новинар,Илија Ђорђевић, чиновник Среза Начелства,Стојиљко Стојиљковић,трговац,Андра Старчевић,пензионер,Жика Милосављевић,трговац,ТомаСекулић,директор,Душан Мишковић,трговац,Никола Мишковић, трговац,Жика Станковић, прота,Александар Хаџи-Пешић, адвокат,Д рагомир Пејић, индустријалац, Драгољуб Дачић, судија,Осман Балић,трговац,Раде Вучковић,шпедитер,Ђока Величковић,трговац (власник кафане ’’Калча’’, заједно са Вучковићем Н.О.),Владимир Поповић,свештеник, Бора Димитријевић, начелник Банске управе у пензији, Вујица Пантелић, пензионер,Трајко Ристић, трговац,Властимир Михајловић, трговац,Зорица Милунковић, наставница, Светозар Лалић, трговац, Миле Васић, трговац, Воја Динић, фризер, Миле Коњушанин, трговац, Чеда Стојановић, индустријалац, Благоје Ристић, учитељ, Др Лазар Јовановић, управник Болнице, Живота Јанковић, вероучитељ, Таса Илић, хотелијер,Милорад Тасић, адвокат, Лазар Томић, индустријалац

2. Одјеци хапшења
Међу заточенима су истовремено чланови Ротари клуба Ниш и масони: Андон Андоновић, трговац, Петко Букумировић, трговац, Сотир Живковић, пензионер, Ђока Ћермилов,индустријалац, Сотир Благојевић, предузимач, Стојиљко Стојиљковић, трговац. Због чланства у Ротари клубу Ниш ухапшени су још Душан Виторовић, учитељ, Вукашин Антић, пензионер и Тома Секулић, директор. Тако је ухапшен и цео Бановински одбор Српског друштва Црвеног крста којег су чинили углавном наведени угледни људи Ниша. На хапшење ових људи уследила је реакција Моравског бановског одбора са молбом фелдкомандантури да ослободи ухапшене чланове овог друштва као честите и поштене људе неопходне овој организацији.

Сл.2 и 3. Писмо Моравског бановског одбора санитетском официру Голину (оригинал и превод)

Како су преко ноћи зграда Среског затвора и двориште испуњени приведеним Нишлијама, негде око зоре су дошли четници Косте Пећанца и понудили окупљенима да се учлане у њихову јединицу да би били пуштени из заточеништва. На то је Милорад Васић звани “Форд“ , власник продавнице возила марке “Форд“ по чему је и добио надимак, реаговао речима: “Е, затој ли сте дошли? Ако је тој, ми тој нећемо!“ У међувремену Месни комитет СКОЈ-а је објавио проглас следеће садржине: ‘’Као резултат притиска који се врши над омладином и народом, освануо је прошлих дана цео Ниш исписан по зидовима антифашистичким паролама. Окупатора и његове верне слуге ово је довело до беса. Наредили су да се узму таоци. Тако је ових дана у месту ухапшено преко 200 угледних и поштених грађана, интелектуалаца, трговаца и већи део поштене и радне омладине.“
На различито интониране али у суштини исте реакције поводом хапшења угледних Нишлија, Немци су, у присуству великог броја грађана, чланова породица, рођака и пријатеља, пребацили у Логор на Црвеном крсту група по група тих затвореника. После претреса и стајања у кругу логора, цела та група од 150 познатих грађана смештена је у празну собу број 11. Увече око 13 часова, 23. октобра, дошао је у собу шеф Гестапоа Хамер и обратио им се: „По наредби главнокомандујућег ви сте притворени као таоци. Морам да нагласим, не по нашој жељи, већ на основу дела ваших бандита, сада ваши животи гарантују за сваког убијег и рањеног Немца и то: 100 за убијеног и 50 за рањеног“.
Те вечери су убијени и први заточеници логора на Црвеном крсту као мера застрашивања новодоведених логораша. Начин на који су се у оваквој атмосфери држали поједини чланови из ове групе од 150 заточеника задивљује. Тако је Сотир Живковић, пензионисани директор Инвестиционе банке и резервне потпуковник бивше југословенске војске, стар 72 године, предложио је групи талаца међу којима су били његови дугогодишњи блиски пријатељи Сотир Благојевић и Вукашин Антић: „Ако дође до тога да треба стрељати неког, онда ћемо се ми старији јавити добровољно да би млађи остали“. Сотир Живковић ће, за време док је био у логору, врло често бити глас савести и разума у нарастајућим тензијама.
Велики број људи који су приведени у овој дводневној рацији временом је отпуштен из логора на интервенцију Драгише Цветковића, који је у то време био заточен у својој вили у Нишкој бањи, Јована Чемерикића, директора гимназије и градоначелника, припадника љотићевог “Збор“-а и других људи који су у то време могли да откупе свој живот потплаћујући Немце. Угледне Нишлије Јевреји су раније ухапшени и смештени у логор тако да за њих није било спаса.

Небојша Озимић

ХАПШЕЊЕ НИШКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ
ОКТОБРА 1941.ГОДИНЕ (резиме)

У оквиру октобарске антимасонске и антикомунистичке кампање, окупационе снаге су започеле са интервентним хапшењем угледних грађана у свим градовима Србије. На удару су најпре били припадници интернационалних организација ( масони, ротаријанци, комунисти) као и прозападно оријентисани људи. Веровало се да ће се на тај начин смирити устанак у Србији. У Нишу је извршено хапшење 150 угледних Нишлија у две ноћи (22. и 23. октобра) који су смештени у Среском затвору а одатле пребачени у логор на Црвеном крсту из којег су, након одређеног времена, скоро сви пуштени.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s