NA VEST O SMRTI PROFESORA MOMIRA JOVIĆA


Dok sam hodao dugim hodnikom Filozofskog fakulteta, pažnju mi je privukao čovek mekih crta lica, sa belim platnenim šeširom na glavi, cigaretom u muštikli kako nezainteresovano gleda kroz mene. Njegov plav pogled mi nije dao mira i ja sam mu se, ne znajući ni sam zašto, javio:

– Dobro veče.

– Dobro veče – uzvratio je ljubazno.

Kada sam stigao do grupe kolega na drugom kraju hodnika, upitao me je profesor Bane Milutinović:

– Ti prođe pored lava?

– Kog lava?

– Moše.

– Kog Moše?

– Pa ovog kome si se javio! Momir Jović, Stari vek! Alo,dečko,probudi se!

Moja asocijacija je ipak bila drugačija:

– Jović “Rano hrišćanstvo na Balkanu“?

– Taj.

Znoj me je oblio jer mi je tek tada postalo jasno pored koga sam prošao. Da mi je neko tada rekao da ću čitavu deceniju kasnije uživati u njegovom društvu, neprestano od njega učeći i nikada dovoljno, ne bih mu poverovao. Prvu generaciju studenata istorije u Nišu savetovao je što je bolje umeo, trudio se da nam, skučenim u nekom svetu koji odavno nije bio njegov, približi lepotu drugih civilizacija i starog sveta koji je živeo. A sasvim slučajno je počeo da se druži sa tim svetom…

Rođen u Drnišu 1937. godine rano se obreo na brodu i preplovio ceo svet. Boravci na Kubi, Japanu,Grčkoj, Italiji…obogatili su ga zauvek pa je poželeo da završi neki fakultet. Neki na koji samo retki idu. Uputili su ga na klasiku u društvo sa Ivanom Gađanskim, Ksenijom Maricki, Ristom Radovićem (danas episkop Amfilohije) kod velikih imena koji su im bili jednako veliki prijatelji – čika Miše Đurića i Milana Budimira. Završavajući klasične studije, završio je istoriju kod Fanule Papazoglu, Georgija Ostrogorskog i drugih; magistrirao kod Sime Ćirkovića, doktorirao kod Fanule Papazoglu. Prvi posao na Bogosloviji u Prizrenu gde predaje devet predmeta. Odbija predlog tadašnjeg episkopa Pavla da postane svešteno lice pa nastavlja kao profesor latinskog i Starog veka najpre u Novom Sadu, potom u Prištini da bi 1999. došao u Niš. Predavao je u K.Mitrovici na redovnim i postdiplomskim do 2005. godine kada je otišao u penziju.

Pratio je sve – od NBA lige do naučnih skupova, na svetskom kongresu antičara u Los Anđelesu izneo svoj rad na latinskom (“ neki ustali, ne razumeju, a šta ću im? Nije ovo elektronika nego klasika!“), nerado pokazivao rešenje kojim mu je dodeljeno zvanje “ međunarodnog eksperta za Stari vek“, sanjao da objavi napisanu istoriju Starog veka u tri debela toma i naročito voleo kako banda Lepog Joce izvodi pesmu “O, mladosti“ Arsena Dedića. O tome je znao da  kaže:

– Sto san mu puta reka – šta kukaš “o mladosti, o mladosti“ kad ti to ne razumeš…

– Kome ste rekli?

– Pa Arsenu!

– Vi rekli Arsenu???!!!

– Ma da, ja san se družio sa njegovim bratom Milutinom, sjajne akvarele radio…

Bili smo ubeđeni da naš profesor preteruje. Negde 2011. nađem se u društvu sa krupnim čovekom – Milutin Dedić pa kažem čoveku:

– Pozdravio Vas je Momir Jović…

– Moša? Pa gde je on – ozari se Milutin. I ispriča mi istu priču…

Oprostite, profesore. Bili ste tako veliki za vreme sitnih ljudi u kome smo živeli da je bilo teško poverovati da neko tako genijalan može da bude tako  običan. Meni je bila čast da Vas poznajem makar i na kratko. Za ono što niste uspeli da me naučite preferans-  ne sekirajte se. Niste Vi loš učitelj, već  ja loš učenik.

Kad dođe vreme, nastavićemo časove…

10409687_10204859097339909_5146462662416044623_n

4 thoughts on “NA VEST O SMRTI PROFESORA MOMIRA JOVIĆA

  1. Moram da ostavim komentar,a joooj,Jezila bih se od njegovog znanja,uistinu,ovo nije cela biografija,covek je imao pet doktorata iz pet razlicitih oblasti,a pricao je tako da smo stekli utisak da je svuda i stigao.I ova prica je to potvrdila.Da Vam kazem,jedino sto jeste bilo problematicno je cini mi se, da on nas tako obicne i malene u znanju razume…
    NJegov ispit nije bio lak,ne zato sto je bio cetvorosemestralni,nego sto je On bio tako pun znanja,takva enciklopedija da ga tek sada razumem,sto je imao zelju da nas nauci svemu,pa je i Stari vek bio nocna mora….E ne,jedan je Momir Jovic,jedna glava, pamet,neponovljivA..

    Свиђа ми се

  2. Предавао ми је Општу историју Старог века и Латински језик на Филозофском факултету у Приштини.Велик ум ! Поносан сам што ми је био професор.Вјечнаја памјат !

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s