VB je prešao zbunjenim pogledom po nepreglednom polju raznobojnih monitora na kojima su se mogli videti različiti događaji –utakmice,koncerti,zasedanja vlada, ubistva- i glasom koji je ukazivao na veliku dozu neraspoloženja pitao najbližeg saradnika:
– Ovo je sve?!
– Za sada…
Nije verovao svojim ušima:
– ’’Za sada’’? Čemu li sam vas učio sve ove godine, da mi je znati! Daj mi tablu.
Još nije završio rečenicu a potrčko je doneo tablu. Pogledao je na jedan monitor:
– Zadnje je bilo slovo S? Srbija, zar ne?
– Da.
– Onda neka ide sada na jedinici T. Turkmestan – ne, Tunis – već bio, T..T..Turska, neka bude Turska. Građanski neredi protiv vlasti, krenite odmah sa drugom fazom i kada dođe do 65% gledanosti, zovite me.
VB se okrenuo i bez reči izašao iz sale u koju je ušao posle sedam dana, u trenutku kada je Turskoj uveliko pretio građanski rat. Konstantinopolj je bio poprište velikih borbi demonstranata i policije, gledanost je još jutros probila 65% i VB je sam uzeo tablu u ruke:
– Šta se sad događa u svetu?
– Svetski fudbalski kup u Brazilu.
Zadovoljno se osmehnuo VB:
– To je TO. Na južnoamerikance se čovek može da osloni,uvek. Neka bude kao i u Tunisu, neko poskupljenje, tako nešto.Socijalni nemiri kao paralela sportu.Odmah ih prebacite na jedinicu, odmah neka ide druga faza. Gurajte dok se vlada ne isprsi sa parama kao što je bilo ono u Francuskoj. Javite mi kada dođu do 70%.
Krenuo je ka izlazu kada ga je stiglo pitanje prvog asistenta:
– Šta s Turcima?
Pogledao je s nerazumevanjem mladića:
– S kim?
– Sa demonstrantima u Turskoj…Šta sa njima?
A,to…Nema druge,neka pobedi demokratija…Ako se ne dogovore sa demonstrantima, neka vlada da ostavku, imamo rezervni tim. Pustite ih neka se još gnjave.
Nakon poslednje rečenice VB se grohotom nasmejao i još dugo su hodnici Zdanja odzvanjali njegovim zastrašujuće hladnim smehom…
NEBOJSA OZIMIC 