PRIČA O PROKLETOM


U ono vreme godine kada laste počnu da lete nisko i otpočne žetva pšenice, na obroncima oko Niša, nedaleko od manastira Sv. Bogorodice, pastiri i mlinari su pričali da se noću jasno vidi kako na jednom mestu iz zemlje kao da izbijaju svetlosni zraci. Niko nije znao o čemu se radi i strah od nepoznatog je učinio da sa vremenom ljudi jednostavno počnu da zaobilaze ovo mesto. Mnogi su mislili da to iz zemlje isijava zlato koje je, prema narodnom verovanju, negde u okolini sela zakopao knez Lazar kada je sa vojskom kretao u boj na Kosovo ali se malo njih usudilo da ga traži. Drugi deo ove priče, široko prihvaćene u narodu, govorio je da će onaj ko krene da kopa zlato lako da ga nađe ali da će odmah i da poludi tako da mu je sav trud uzaludan. A kada je Radoš, pastir iz okolnog sela rešio da otkopa blago pa kako bilo, niko ga nije odvraćao od ovog nauma. To je bila idealna prilika da se proveri tačnost priče a retki su ovakvi kao što je Radoš.

Sa druge strane, Radošu su prijali pogledi koji su se tih dana lepili za njega – bilo je tu zavidljivih, punih neverice dok su najčešći bili zastrašeni njim samim a najmanje onih zadivljenih. Pa ipak, ovaj sitni, žučljivi čovek krivih nogu i izbuljenih očiju nikada nije započeo najavljeno kopanje – nadomak njegove trošne kuće odlomila se velika grana bagrema , pala mu na glavu i na mestu ga ubila.

Radoševa sudbina je bila dovoljna za priču o prokletom blagu . Nejasan strah od nikada viđenog blaga, koji nikako nisu uspevali da opišu ili mu na bilo koji drugi način daju konkretan opis, tako je napokon dobio jasnu i mračnu odrednicu. Na taj način je opravdan strah od nepoznatog i lični kukavičluk postao opšti, koji su seljani vremenom prenosili na svoju decu i unuke istovremeno očekujući od svojih naslednika da budu junaci.

Monasi manastira se nisu bojali priče o prokletom blagu ali su je podgrevali sa uvek novim i neverovatnim primesama. Iz decenije u deceniju umnožavao se broj privida i nesreća koje su se dogodile u okolini mesta za koje se duboko verovalo da je prokleto. Pojedini monasi su tu viđali kozje otiske što im je bio znak da je tu nečastivi lično, drugi su čuli razne priče koje su u osnovi govorile o prokletstvu proplanka, treći prorokovali šta će se dogoditi ako neko pokuša da izvadi i jedan grumen zemlje.

Strah od ovog mesta se, poput svake bolesti, brzo i lako prenosio na Turke tako da je mesto, među seljanima nazvano Prokleto, ostajalo nedirnuto stolećima. Ovog zaseoka su se još jedino sećale haračlije i retki trgovci koji su svraćali u manastir kada je u Niš došao iz carske Vijene izvesni Hans Dernšvam, kome se grad isprečio na putu do carskog grada Istanbula. Ono što se moglo naslutiti iz bečlijine otmene pojave, načina kojim se obraćao sagovornicima i prefinjenim manirima bilo je da je u diplomatskoj misiji i da ga nikako ne treba dirati. Niški paša se potrudio da svi u gradu što jasnije shvate značaj gosta pa je najpre sa njim izjahao kroz grad, pozvao ga na večeru i dodelio mu Muharema, svog pisara, obrazovanog i pismenog, da mu se nađe kao prevodilac ali i da ga nadzire. Ako se baš ovaj stranac i prevari pa napiše šta loše o domaćinu ili gradu, Muharem će već znati šta da radi.

Dernšvamu je bilo jasno da mora brzo da skupi podatke o ovom gradu Carevine ali da se ta žurba ne sme da oseti. Zapitkivao je Muharema o ceni stoke, broju mehana, o onome šta se uzgaja u okolini Niša pa su tako dospeli do manastira čiji je starešina dobro govorio nemački. Po stisku šake pri rukovanju i specifičnoj gestikulaciji, Dernšvam je shvatio da Georgije, kako se zvao starešina hrama, zna nešto u vezi sa Redom. Zato je pažljivo saslušao Georgija koji je završio sa istorijatom manastira, s vremena na vreme zagledajući Muharema:

– I tako, gospodine, to je sve o manastiru. Odavde se vidi brežuljak, eno tamo, gde su monasi ovog manastira često videli svetlost koja izbija iz zemlje. Lux aeterna, je li…
Muharem se obrecnu na Georgija:
– Kakva “večna svetlost“, mesto je prokleto! Zato se i zove Prokleto! Niko ne sme ni grumen zemlje da otkopa, velika ga nesreća snađe.
Dernšvam dignu veđe:
– Je li ?
Onda se okrenu ka Georgiju:
– Voleo bih da ja to otkopam.
Georgije pogleda snishodljivo Muharema koji mu, staloženo ali bled u licu, odgovori:
– Gospodin može da čini šta mu je volja ali mu ne preporučujem. Ovo nije šala, ovo je stvarno prokleto, ako niste razumeli šta sam rekao…A i teško da će se iko naći za kopanje, boje se ljudi.
– Neće se bojati ko ne zna, zar ne? A mislim da ste mi rekli da imate nekoliko zločinaca u zatvoru – dajte njih, ionako želite da ih osudite.

Muharemu su smetali pogledi konjanika iz pratnje, Georgijev oprezan i snishodljiv nastup ga je nervirao skoro isto koliko i samouvereno držanje plavookog bečlije koji je preko noći postao pašin najbolji prijatelj ali je morao da popusti i naredi vojniku da dovede dvojicu osuđenika. Mučilo ga je što je ovde, što ugađa Dernšvamu u suludoj pustolovini i igra se vatrom. Za razliku od smeđokosog bečlije, Muharem tačno zna zašto se čega boji i sa čime se nije igrati.Stoga je još jednom pokušao da odvrati stranca od nauma kada su doveli osuđenike, pa pošto u tome nije uspeo, povukao se na pristojnu razdaljinu od mesta gde su počeli da kopaju prepustivši se sudbini.
Dernšvam je nadgledao kopanje u pratnji čudno ustreptalog Georgija, naređivao kada da prestanu sa kopanjem i gde da započnu novu rupu. Kratke naredbe je govorio Grigoriju a ovaj ih prevodio i prenosio zarobljenima i tako četiri sata u sat gledajući. Bilo mu je savršeno jasno da ovako može dok kopači ne popadaju u nesvest sa malim mogućnostima da nađe bilo šta ali mu je izraz Georgijevog lica govorio da svakako trteba da nastavi.Ovaj suvonjavi čovek, očigledno oprezan da ne padne u Muharemovu nemilost, želeo je nešto da mu kaže ali sada Dernšvam nije znao ni kako da ga pita a da ne privuče pažnju svog čuvara. Taman kada se lomio da prekine kokpanje, lopata udari u nešto a radnici uplašeno iskočiše iz rupe.

– Kopaj!
Nakon deset minuta Dernšvam je rame uz rame sa kopačima, Georgijem, Muhamedom koga je pratila svita i slobodnijim seljanima stajao nad kamenom pločom na kojom su bile uklesane lobanja i ispod nje ukrštene butne kosti sa još nekim simbolima i slovom G urezanom u kamen. Dernšvamu pođoše suze: stajao je nad grobom Brata. Dao je naredbu da se pomeri ploča i nedugo zatim zabljesnu ga svetlost iz groba na šta Muharem pade na kamen promucavši:

– Nur!
– Jeste svetlost, čestiti efendijo. Večna svetlost, kako tačno reče Brat Georgije, Lux aeterna. Ova svetlost će nas odvesti nekada u centar Hrama.
Muharem se lagano uspravi, pogleda fiksiranog za Dernšvama:
– Molim ?
– Buncam, Vaša svetlosti…buncam.

Prošlo je leto i jedne tople večeri, gledajući s vremena na vreme kroz prozor svoje sobe Zlatni rog i veći deo Carigrada pred sobom, Hans Dernšvam je pravio izveštaj sa svog putovanja. Uredno spakovane beleške je ponovo raščitavao, prisećao se događaja i doterivao izveštaj. Kod jednog lista je stao, pažljivo se zagledao u redove koje je zapisao, bacio zamišljen pogled na Sunce koje je zalazilo svestan toga da piše izveštaj caru o stanju u Turskoj Imperiji te da vladara drugo i ne treba da zanima. Sa druge strane, Beč mora da zna o onome što je pronašao. Kako je znao za stav Dvora prema Redu, s lakoćom je zapisao ono što je trebalo da znaju :
Tu u Nišu nađena je pre jednu godinu u jednom grobu u zatvorenoj staklenoj posudi svetlost koja večito gori
Podigao je glavu i zadovoljno premerio rečenicu koju je upravo napisao, pa bacio pogled na senke koje su se izduživale pod njim. Tajna je sačuvana i biće predata nekom drugom, zaslužnijem, tome tajne i služe. Sve ostalo je čisto prepisivanje.
(deo iz neobjavljenog romana PODZEMNI HRAM)

images

images

 

One thought on “PRIČA O PROKLETOM

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s