VREME ĆUTANJA


Ćutimo u svojim budžacima zgrčeni u prazninu svakodnevice, pomalo zaplašeni, pomalo iskustvom naučeni da je najopasnije kada kažemo ono što mislimo. Znamo šta mislimo, znamo da to dugo mislimo i, poput svih mislećih ljudi, zaziremo od mogućnosti da glasno kažemo ono što nam poprilično dugo stoji na srcu. “Riječ je barut, začas plane“, pisao je večiti Meša Selimović a mi dodajemo u sebi: “ pa, baš sad da ne plane!“ I nastavljamo da junački ćutimo.

Ko  nas malo bolje poznaje, zna da je naše ćutanje ravno dugom izdržavanju bez vazduha pod vodom vođeno krilaticom “ da umre majka onom ko progovori“. Izučili smo umeće ćutanja od naših starih koji su generacijama učeni lepoti ćutanja. “ Trpen- spasen“, “ Beganova majka ne plače“, “ Trpi dušo, potraj kožo“, “ Ne  može on mene da plati koliko ja mogu da izdržim“ – samo su neke od umotvorina nastalih edukovanjem generacija veštini ćutanja i trpljenja.

Pojedini vladari,ponikli u narodu, znali su za opasnost od ćutanja a među njima je najcitiraniji Miloš Obrenović. Većina onih koji su na vlasti zaborave da neprekidno osluškuju šta se radi i koji je nivo ćutanja tako da ne znaju koliko još mogu da pritiskaju one koji su rešili da reč ne prozbore. I dok pišem ove redove, shvatam da bi se ovi redovi mogli shvatiti kao poziv na Reč. Stoga se povlačim u svoju ćutnju, u prazninu svakodnevnice, da još jednom pročitam tekst…

One thought on “VREME ĆUTANJA

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s