KADA UMETNIK UMRE (još jedna verzija priče o Cvrčku i Mravu)


Prema Lafontenovoj onoj basni, svet se deli na mrave, one koji neprestano rade, i crvrčke, sklonije zabavi i naizgled lakšem životu. Jednostavna podela u kojoj niko ne želi da se pronađe među cvrčcima jer je to nekako sramota. Cvrčci su lenji, mravi vredni. Cvrčci jebivetri, mravi ozbiljni, domaćini ljudi. Kažem, svi beže u mrave kao da je lako biti crvčak. A nije.

Kada dođe zima, cvrčci nemaju gde.Cele godine su živeli sa jasnim saznanjem da će doći hladni dani ispunjeni cvokotanjem i nemaštinom pa ipak, smatrali su cvrčci, važnije od svega je da to što imaju da kažu podele sa svima. Lako je biti mrav i, pogleda zabijenog u zemlju, celog života raditi nikada ne postavivši sebi pitanje – dokle.Potreba za istinom uvek je jača od bilo čega drugog, valjda se zato z nju i plaća najviša cena.

Mravi vole cvrčke ali dozirano. Nijedna majka mravica ne bi ćerku dala za cvrčka, kakav god on bio. Pa ipak, kada cvrčak umre od posledica zima,gladi ili nečeg trećeg niko ga istinskije ne ožali od mrava. Jer, i pored toga što ga nisu voleli za života, od njega su imali besplatnu zabavu. Sada će morati da plaćaju…

Sebe svrstavam u cvrčke, možda zato što me mravi nikada nisu prihvatili u svoj krug a crči rekli da  ličim na njih. Zato sviram i zabavljam dok mogu…

ant_cricket

3 thoughts on “KADA UMETNIK UMRE (još jedna verzija priče o Cvrčku i Mravu)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s