ULOGA REDA TEMPLARA U ŠIRENjU VIZANTIJSKOG KULTURNOG UTICAJA U ZAPADNOJ EVROPI


Kada je u Jerusalimskoj kraljevini 1118. godine osnovan viteško- monaški red od devet vitezova , malo ko je mogao da nasluti da će ova organizacija u predstojećim stolećima odigrati presudnu ulogu u širenju saznanja sa Istoka. Kako saznajemo od savremenika ovog događaja i njegovog hroničara Viljema Tirskog, red je u osnivanju prozvan Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama a kasnije su se odomaćila dva naziva za pripadnike Reda- hramovnici ili Templari. Kada se šampanjski plemić Ig de Pejen, prvi veliki majstor ovog reda, sa osmoricom prijatelja nenajavljen našao na dvoru prvog vladara Jerusalimske kraljevine Boduina I, gde je izneo cilj reda da “ koliko im njihova snaga dopušta održe puteve i drumove bezbednim …uz naročitu brigu za zaštitu poklonika Groba gospodnjeg. “ Boduin je do te mere bio oduševljen ovom idejom da im je ustupio ono krilo dvora koje je u svom sastavu imalo osnove Solomonovog hrama. Iako u narednih devet godina nisu primili ni jednog viteza u svoj red , već krajem 1128. godine slava templara proširila se po celoj Evropi. Ovo tim pre jer su se prethodne 1127. godine nekolicina od devetorice vitezova vratila u Evropu gde su dočekani sa svim počastima a na saboru u Trou, januara 1128. godine, uz nesebičnu podršku opata Bernara od Klervoa , templari su i zvanično bili priznati kao versko-vojni red.

U periodu krstaških ratova ( do 1291. godine) red Templara je uspeo da svojom delatnošću upozna civilizaciju zapadne Evrope sa Vizantijskom civilizacijom kao i da poveže kulturne uticaje dve inače nepomirljive strane. Zahvaljujući kontaktu Templara sa muslimanskim istokom, Evropljani su se vratili starom rimskom običaju brijanja brade dok je preko hiljadu arapskih reči ušlo u u evropske jezike. Recimo, u Engleskoj su se posle krstaških ratova, a pod čihovim očiglednim uticajem, mere težine i zapremine, baš kao i cene proizvoda u trgovinama , iskazivale arapskim brojevima. Naime, već od 1200. godine kada su se templari susreli sa arapskim brojkama preko špila karata, u stalnoj su upotrebi lakša i jednostavnija arapska rešenja brojeva, pa su satim tim i brže usvojena. Treba naglasiti da su te karte , na koje su naišli templari a koje se danas koriste za razbibrigu, imale jedan sasvim drugačiji, ezoterijski karakter. Mi se na ovom aspektu nećemo zadržavati jer je to predmet druge studije.

1. Arhitektura

Veliki kulturološki napredak koji su templari u toku i pri kraju Prvog i Drugog pohoda preneli na prostore zapadne Evrope bili su zamkovi građeni od kamena. Samo u 12. stoleću formirano je oko 50 kamenih zamkova na prostoru današnje Portugalije, Španije , Italije, Francuske, Nemačke i Engleske. Filip II je svojim graditeljstvom dao bitno obeležje ostavštini templara na tlu Apeninskog poluostrva.

Neretko su njegovi dvorci pravljeni kao osmougaonici na čijem je svakom uglu po jedna kružna kula ; novina je i izgradnja stepeništa u njegovim dvorcima. Dok su se do tada rukohvati nalazili sa desne strane ( obično) vijugavog stepeništa, Fridrih unosi novinu i prebacuje rukohvate na levu stranu. Rezultat ove naizgled beznačajne a u suštini vrlo značajne promene u srednjovekovnoj arhitekturi bila je mogućnost da , u borbama vođenim na stepeništu , vitez – templar, naviknut na ovu promenu, može da se bori nesmetano desnom rukom dok je napadač uvek bio u opasnosti da propadne u ponor.
Pod uticajem iskustava prenetih iz saracensko – vizantijskog kulturnog nasleđa, zamkovi počinju da se dobijaju mnogo veće prozore, srazmerno veličini prostorije a kako su, impresionirani emajliranim staklom kod Saracena, doneli tajnu njegove izrade na Zapad, doprineli su u velikoj meri razvijanju umetnosti kod gotskih katedrala.
Uz to, novoformirani gradovi dobijaju i javna kupatila i zasebne nužnike – dakle, elemente svakodnevnog života u starom Rimu koji je baštinila Vizantija.

2. Književnost i umetnost

Pored kulture svakodnevnog života koja se podiže u svakom smislu, u Zapadnoj Evropi dolazi do susreta sa spisima iz grčkog i helenskog perioda preko arapskog jezika. Tako je Gijom de Murbeke preveo Aristotela direktno sa originala što će kasnije Tomi Akvinskom, poslednjem velikom crkvenom ocu srednjeg veka, omogućiti da prouči delo učitelja Aleksandra Makedonskog. Nekako u isto vreme opat Petar Prečasni iz manastira Klinija koji je, obilazeći klinijevske manastire u Španiji, dao da se prevede Kur an na latinski. U tu svrhu je angažovao engleskog naučnika Roberta od Ketona koji je ovaj posao završio 1143. godine. Javljaju se u evropskoj književnosti dela koja veličaju vitezove – templare i njihova dela . To je u Francuskoj “ Ep o Rolanu “, to je u Engleskoj se spev Anonima “ Uzvišena povest o Svetom Gralu “ ( 12.- 13. stoleće). Tada nastaje u Engleskoj kult kralja Artura i njegovih vitezova koji će dugo vremena biti najklasičniji vitečki uzor srednjovekovne Evrope koji je nadrastao Englesku u kojoj je nastao i , preko legende o maču kralja Artura, proširio se u skoro svim delovima kontinenta. U Engleskoj je 1485. godine ser Tomas Malori objavio priču “ Arturova smrt“ ( Morte d´ Artur) , dela kojim je završen srednji vek u engleskoj književnosti . Kasnije će se u Španiji javiti poznati roman M. Servantesa “ Don Kihot “ kao logički produžetak veličanja templarske ideje.

Još u 12. stoleću javlja se drugačije shvatanje muževnosti koje će, vremenom, uhvatiti korene u celoj Evropi . Prema Istoriji britanskih kraljeva , delu velškog sveštenika Džofrija iz Monmauta nastalom oko 1136. godine, kralj Artur je “ razvio takav kodeks dvorskog ponašanja u svom domu da je nadahnuo ljude koji su živeli na velikoj udaljenosti da ga oponašaju “ . Ranije romantične junake zamenjuje slika oklopljenih vitezova i “ žene od mode preziru mogućnost da zavole bilo kog čoveka koji se nije triput dokazao u borbi “ . Viteški turniri će postati nerazdvojni deo zabave i svakodnevnog života na srednjovekovnom evropskom dvoru. Čak i kada vreme pređe preko njih, ideja nadmetanja u viteštvu ( koje se tretiralo kao viši stupanj junaštva) biće očuvana – modifikovana prema aktuelnom vremenu ali u svom smislu potpuno ista. Jedno modifikovano shvatanje viteštva predstavljaju moderne Olimpijske igre P. De Kubertena.
Templarska simbolika je jasno uočljiva u iluminacijama poznog srednjeg veka. U 13. veku templarsku ikonografiju srećemo na predstavi “ Hrist okružen četvoricom učenika“ , nastalom oko 1250. godine u Torpu ( Norveška) . Iz istog stoleća je iluminacija “ Silazak Svetog Duha na apostole“ u francuskom Psaltiru koji se i danas čuva u Britanskoj biblioteci u Londonu. Tako se u delu “ Čudo istinskog krsta“ ( Historiae Sanctae Crucis , Bibliotheque Royale Albert ler , Bruxelles ) nastalom 1483 . godine prikazuje templarski krst isti onakav kakav će 1551. godine prikazati Pjero de la Frančesa ( Piero della Francesca) u crkvi Sv.Franje u Arecu na fresci “Otkrivanje pravih krstova“. U pozadini je jasno istaknuto nekoliko simbola kasnije karakterističnih za templare i kasnije slobodne zidare. U 19. stoleću u katedrali u Buržu prikazan je Sveti Luj Francuski na obojenom staklu – dakle, na staklu čiju su tehnologiju doneli upravo templari u Evropu – sa pratećom templarskom ikonografijom s leve, desne strane i u podnožju.

3. Trgovina

Međutim , pravo razumevanje Islama pokazao je tek Fridrih II koji je i sam poveo nekoliko krstaških pohoda na Jerusalim. Zauzimanjem mediteranskih luka na severnoafričkoj i maloazijskoj obali, templari su bitno doprineli intenziviranju trgovine u Sredozemlju. Obezbeđujući suvozemne puteve, templari su razvili trgovinu Venecije, Đenove, Pize, Amalfija, Marseja i Barselone i njihov uticaj u Sredozemnom moru. Razvitak sredozemnih gradova u Italiji i Španiji podrazumevao je jačanje gradova na ovim prostorima što će prouzrokovati jačanje porodica u navedenim gradovima. Na ovom polju ostvaren je viševekovni san Rima – Vizantija je potisnuta sa mora dok Arapi još nisu predstavljali opasnost sa kojom se brodovlje italijanskih država ne bi moglo nositi. Potisnutost vizantijske trgovine sa Sredozemnog mora iskoristili su najviše i najbolje italijanski lučki gradovi zahvaljujući i osnivanju tzv. Latinskog carstva (1204.- 1261.). Raniji promet je bitno uvećan; mnogi artikli koji su Rimu bili nedostupni još iz vremena carskog Rima , kao što su svila, šećer, začini, biber, cimet kao i razne ratarske kulture sada su u još većoj meri prenesene na Zapad .

4. Industrija

Nova tržišta na Istoku razvila su italijansku i flamansku industriju i unapredila razvitak gradova i srednje klase. To je bila osnova zahvaljujući kojoj će stvarati veliki umetnici Italije grandiozna kulturna dela, to je bila potka oko koje će se formirati jaki gradovi države. U isto vreme pojavile su se nove forme kreditiranja preuzete iz Vizantije i sa Istoka a sve u cilju bržeg protoka novca. Tada se pojavljuje menični sistem plaćanja čiji je jedan od modela plaćanja robe danas poznat kao ček. Na ovaj način centri trgovine se pomeraju sa morskih obala u unutrašnjost ; gradovi u kojima se kasnije razvila najpre trgovina pa onda i industrija danas su nosioci evropske industrije. Kada 1492. godine Kolumbo svojim brodovima stigao do južnoameričkih obala, templari su, sada već pod drugim imenom, vršili uvoz svega onoga što im je nudilo otkriće Indije i Španije.

5. Razlozi zvaničnog gašenja reda

Po prestanku Krstaških ratova, red Templara je prerastao u Evropi u red bankara koji su bili oličenje zelenaštva. Pa ipak, blago doneto sa Istoka činilo ih je vrlo moćnim: neretko su se kod ovog reda zaduživali Jovan bez Zemlje, Huan iz Navare, Šarl Anžujski, Rober d Artoa dok je Luj Sedmi za finansijskog savetnika imao templara- blagajnika riznice. Kamata na pozajmljenu sumu nije bila mala i kretala se od 11- 15% što je izazvalo netrpeljivost dužnika. Tako već Filip Lepi počinje sa progonima ovog reda da bi zvanično poslednjeg majstora ovog reda Žaka de Molea spalio kao jeretika 1314. godine. Na taj način Filip je bio pošteđen vraćanja dugova onima od kojih je najviše zazirao, dok je svu templarsku nepokretnu imovinu poklonio redu Sv.Jovana ( Hospitalci, Malteški vitezovi).

Ovim činom red se nije ugasio. Na tlu Španije i Portugalije iznikla su dva reda koja istinski nasleđuju templare – red Hrista i red Montese. Prema brojnim savremenim istraživačima sve je češća tvrdnja da su pojedinci iz reda Templara, predosetivši do čega će doći, osnovali navedena dva reda koja se ni po čemu nisu razlikovala od osnovnog Templarskog reda. Manir osnivanja tajnih redova, po uzoru na templarski, karakterističan je za ceo srednji vek što će u novijoj istoriji- tačnije, od 18. stoleća – rezultovati osnivanjem slobodnozidarskih loža koje će bitno uticati na skoro sva značajnija događanja u savremenoj istoriji.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s