Smrt i život oko nas


U vremenu kada sve počinje da gubi svoj smisao, još se jedino traga za smislom života  Nekako ne uspevam da povežem ono što se svakodnevno događa u svetu i kod nas sa postojanjem bilo kakvog smisla osim da se nadam da se do reda dolazi iz haosa, kako su tvrdile neke filosofkse škole.

U moru crnih vesti koje nas svakodnevno zapljuskuju jedna me je naročito porazila: stariji bračni par penzionera umro u svom stanu od gladi. Kada su pronađeni, imali su u piljari račun od 4000 dinara i to samo za hleba. Nameće se zaključak da su ovo dvoje ljudi jedino jeli hleba..

Sve nesreće kroz koje smo prolazili kao narod u poslednjih trideset godina (građanski rat,sankcije,bombardovanje, hiperinflacija, privatizacija i otpuštanja) nisu valjda učinile da otupimo pred tuđom nesrećom? Mislim, ovde se čovek svakojako može da oseća, ogovaraćemo svakog ali se ne sećam da je u Nišu ikada iko umro od gladi. Pa nešto razmišljam: država je mogla ove ljude da zakine za penziju, mogla je da ne isplati sosijalnu  ili bilo koji vid novčane pomoći – to je nešto na šta smo se, na žalost, navikli – ali mi nikako ne ide u glavu: šta je sa komšijama naših penzionera?

Svi znamo skoro sve o ljudima sa kojima smo u ulazu, sve i da nećemo saznajemo za detalje iz njihovog života. Tako su i komšije znale za svoje nesrećne i obesparele komšije. Šta ih je sprečilo da im, jedanput nedeljno, donesu nešto malo nečega? Jedno kiselo mleko,recimo. Nije skupo, pa nije namet na džep, svako može da ga priušti, a hranljivo je. Ili nešto drugo. Međutim, reklo bi se , komšije su zaboravile svoje komšije.

Kao da smo zaboravili da brinemo jedni o drugima u teškim vremenima. Ta činjenica je poražavajuća i nagoni nas na pitanje: jesmo li zaboravili da budemo ljudi? Da li je ono ljudsko u nama zauvek ugašeno? Je li moguće da smo se predali? Na kraju, valjda razmisliti: nisu li ono dvoje staraca rešili da umru od gladi da se ne bi ponižavali kod komšija…. I to je život…

hleb-sava-hleb-cena-hleba-pojeftinjenje-1328585176-44557

Advertisements

5 thoughts on “Smrt i život oko nas

  1. :(..Tužna istina…. Međutim..Ja krećem od toga da svako od nas krene od sebe i pokrene prvo sebe… Da svi prvo probudimo sebe a onda krenemo da budimo i ljude oko nas…Najglupavija stvar kod nas je..Neću da se mešam u tuđa posla i tuđ život.. A to mešanje bi moglo nekome da spasi život…Sama ta činjenica je važnija od svega ostalog.. Od sramote ,od toga da ćemo ispasti možda glupi ili da će nas neko oterati u tri lepe.. Sama činjenica da će naše mešanje možda jednoj osobi spasiti život je dovoljna da se umešamo ako pomislimo da je nekome potrebna naša pomoć…A tek kad vidimo i znamo da je nekome potrebna naša pomoć..Tek tada treba da se umešamo…Ljudi su zaboravili na ljudskost ,na humanost..

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s