Nova saznanja o nastanku natpisa na poternoj kapiji Niške tvrđave iz 18. veka


Apstrakt: Na osnovu ironađenog natpisa u niškoj Tvrđavi autor je dao inšeresantnu pretpostavku o epitafu  u kome je sadržan dokaz o janičarskim pobunama početkom XVIII veka u Nišu.

Ključne reči: Nais, Niš, Tvrđava, janičari, pobuna

U ranije objavljenom tekstu[1] objavili smo do tada nepoznati tekst sa poterne kapije na severozapadnom delu niške Tvrđave. Tom prilikom je nastala nedoumica oko razloga nastajanja teksta baš na ovom mestu. Pre nego što krenemo u obrazlaganje pretpostavke nastanka teksta, da se podsetimo njegovog izgleda i lokacije.

Lokacija

Natpis se nalazi na levoj strani dovratka, uklesan u kamenu jednom vrstom rustične kapitale na oko 50 cm od tla. Slova su jednake visine ( 5 cm) a ceo zapis je pisan u dva reda, od kojih u gornjem, prvom redu prepoznajemo ćirilički tekst sa dve ligature, dok se u drugom redu uočavaju četiri arapska brojna znaka. Treba napomenuti da kamen u kome je natpis pripada obnovljenom zidu niške Tvrđave. Kako se na nekim mestima udaljenim od kamena sa natpisom nalaze delovi starijeg zida Tvrđave, razlika u boji i obliku je očigledna tako da na samom početku treba odbaciti mogućnost da se radi o delu nekog epigrafskog teksta. Dakle, natpis je u celosti  sačuvan.

Izgled teksta

12

Kao što je primetno, od mogućih pet znakova dva su ligature. Ligatura koja je na početku prvog reda, a sastoji se iz  ćiriličnog slova Г i I, slova N, grčko , često se susreće u srpskoj srednjevekovnoj epigrafici, naročito onoj koja je poreklom sa rubnih prostora današnje Crne Gore i Kosova i Metohije. Ovu ligaturu srećemo na početku, u sredini i na kraju reči, u zavisnosti od značenja. Na početku se javlja u aku zativu jednine imenice Gospodu[2] ili gospođi[3]. Navedenu liga turu nalazimo u sredini u značenju –-ги u rečima Odigitrie[4] i mnogim[5] dok na kraju reči ovu ligaturu imamo samo u primeru ličnor imena Georgi na nadgrobnom natpisu Georgija Hrba (1365-1398) pronađenom u okolini 3aječara.[6] Treba napomenuti natpis sa ikone Presvete Bogorodice, poznatije kao Bugvanska gosia, zaštitinice grada Budve. Na ovoj ikoni, nastaloj u 16. stoleću, u reči panagia nailazimo na u pređašnjim slučajevima opisivanu ligaturu sa vokalnim značenjem ГИ.

Slova A i N(grčko N naopako napisano) iako imaju sve odlike ćirilične rustične kapitale su bez posebnih znakova skraćenja. Nakon slova N sledi ligatura slova A i K koja nije retka u ćirilskim epigrafskim spomenicima. Jedina ligatura koja bi bila slična ovoj u Nišu je ona sa nadgrobnog natpisa Jerine (28.7.1362.) u priprati crkve Sv. Ilije u Starom Dojranu.[7] Na ovom natpisu ligatura ima značenje avb. S obzirom da je u niškom primeru ligatura slova A i K očigledna, to smo se pri tumačenju značenja teksta odlučili za ovo značenje. Poslednje slovo u nizu, sesterično I, nije srpsko, nema gore dve tačke, već grčko jota, ne daje mnogo prostora za dalje pretpostavke.

Na ovaj način dešifrovan prvi red ima značenje ГIANAKI koji bi se mogao tumačiti dvojako:

1)      JAINAKI

2)      JAMAKI

Prva mogućnost podrazumeva lično ime nekog muškarca, grčkog ili cincarskog porekla. Nije nam poznato zbog čega bi se nekom Janakiju (ili Janja, Janjica) ime našlo uklesano na ovom mestu osim ukoliko se ne radi o imenu nama nepoznatog majstora – zidara koji je radio na obnovi Tvrđave.

Druga varijanta je, za sada, daleko prihvarljivija. Kako je čest slučaj u srpskom jeziku da se mešaju slova/ glasovi N i M (npr. namastir/manastir), rešenje gornjeg, prvog reda bi sva- kako moglo da bude JAMAKI. Ova reč ima značenje „regrut u janičarskoj vojsci; barjaktarov zamenik„‘[8]. U ovom slučaju natpis bi bio u nekoj logičnoj vezi sa izvesnim janičarem ili janičarima. Malo je verovatno, ali nije i isključivo, ca se u ovoj jednoj reči kriju oba prethodno navedena značenja.

Drugi red predstavlja određeni datum ili godinu. Čitanjem sa leva na desno, a ne sa desna na levo, kako bi trebalo očekivati, dobijamo 1131. godinu Hidžre tj. 1718./1719. godinu po Hristu[9]. U ovom vremenskom periodu u Nišu su se desile dve pobune čiji su glavni akteri bili upravo janičari.

Dve pobune janičara u Nišu 1719.

Krajem oktobra 1717. postavljen je  prvi niški defterdar Abdurahman – efendija, kome su poverene preostale mukate rasute beogradske kancelarije.u Na ovaj način je na ostacima Beogradskog nastao Niški pašaluk. Nakon godinu dana, oktobra 1718., postavljen je za muhafiza Niša Mehmed- paša Nišandžija, sa zadatkom da niški odžakluk uredi po uzoru na Budim. 3ahvaljujući ovoj činjenici, niška blagajna bila je namenjena samo garnizonu Niša koji se sastojao od 2.221 vo- jnika.[10] Za razliku od garnizona, u Nišu je bilo 5.820 pripadnika carskih korpusa i to: 5.200 janičara“, 300 džebedžija[11], 200 tobdžija, 100 top-arabdžija[12] i 20 kumbaradžija[13]

Odluku o građenju niške Tvrđave doneo je februara 1719. godine Abdulah-paša Muhsinadze što je izazvalo revolt kod pripadnika carskih korpusa. Kako im već dve godine nisu stizale plate, vojnici su počeli da se bune protiv svojih starešina a nije bio redak slučaj i da ih svežu tražeći od njih da im isposluju plate. To se desilo sa zapovednikom Niša Mehmed-pašom koga su jedne večeri janičari zasužnjili tražeći da im isplati novac. Na vest o ovom događaju, postavljen je novi beglerbeg Rumelije Abdulah-paša Muhsinzade, koji je sa svojom vojskom došao pod Niš, smirio pobunu i oslobodio Mehmed -pašu Nišandžiju, koji je istoga dana napustio grad.

Već u maju i junu 1719. godine dolazi do nove pobune nezadovoljnih janičara u Nišu.[14] Ubrzo posle dolaska Abdulah-paše, koji je sobom doneo i novac za janičare, ispostavilo se da je doneta svota od tri rate dok je u fermanu pisalo četiri rate. Sve Abdulah-pašine molbe da dopuni jednu ratu Porta nije uslišila, već je ovlastila carske korpuse „da se namire u samoj zemlji“ .[15] Zato ne čudi što je bečko poslanstvo, boraveći u Nišu juna 1719., videlo narogušenu vojsku koja se ni u paradnom stroju nije mogla obuzdati od psovanja.“[16] Sukob jerlija sa jedne i janičara sa druge strane dostigao je vrhunac 1721/22. godine, ali to je već tema nekog drugog rada.

O funkciji natpisa i njegovom autoru

Prema mestu na kome se nalazi, zaključujemo da natpis može imati dvostruku ulogu:

  1. kao spomen na jednu od pobuna iz 1719. godine,
  2. nadgrobni natpis.

Na drugu pretpostavku navodi činjenica da se natpis nalazi na malom rastojanju od tla a da pored njega počinju stepenice koje vode u međuprostor između zidina Tvrđave i odbrambenog zida. Osim toga, smrtne kazne su vrlo često izvođene upravo u ovom međuprostoru. Svečanost natpisa upućuje i na ovu mogućnost. Karakter natpisa je tema koja zahteva detaljnije i opsežnije istraživanje.

O klesaru natpisa možemo dati nekoliko napomena. Činjenica da je koristio ligature koje se, uglavnom, sreću na prostorima Crne Gore i južnog Kosmeta upućuje na predeo odakle je dogpao. Upravo zahvaljujući karakterističnom mešanju slova n i m (JANAKI/JAMAKI, NAMASTIR/ MANASTIR) možemo izvesti zaključak da je rodom iz predela današnje Crne Gore ili Hercegovine.

Činjenica da je slovni tekst ispisao ćiriličnim slovima, dok je godinu (1131.) odredio prema Hidžri, dovoljno govori o njegovoj obrazovanosti.

Novija saznanja

Iskopavanjima koja su vršena 2007.u prostoru u kome se nalazi poterna kapija[17], kojima je skinut sloj zemlje od 1,20 metara i nisu pronađeni nikakvi ostaci groba a ni pokretni ostaci kakvi bi karakterisali jedan muslimanski grob. Iz ovoga se može jedino zaključiti da natpis ima svrhu obeležavanja mesta na kome su janičari najverovatnije dogovorili jedu od pobuna koje su u 17.veku potresale ovu nahiju.


Nova saznanja o nastanku natpisa na poternoj kapiji Niške tvrđave

iz 18. veka

-rezime-

 

            Natpis na severozapadnom delu niške Tvrđave, neobičan po svojoj strukturi, dešifrovan je i datovan u 18.vek. U ovom periodu zbila su se dva događaja koji se istorijski poklapaju sa mogućim značenjem natpisa. Zahvaljujući arheološkim radovima iz 2007. utvrđeno je da ovaj natpis ne obeležava grobno mesto već, najverovatnije, mesto na kome su se pobunjenici okupljali.

[1] Н.Озимић, Натпис на потерној капији у северозападном делу нишке Тврђаве – сведок немира с почетка 18.столећа, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини,  бр.30, К.Митровица, 2000, 409-413

[2] Ктиторски натлис Николе Дорјановиhа (1425) на западним вратима цркве Св. Николе у Шаторњи, Г.Томовић, Морфологија ћириличких нашииса на Балкану, Историјски институт, Београд,1974, 104-105, бр. 101

[3] Ктиторски натпис Јелене СтрациМировић (1440.), налази се на довратку портала цркве Св. Богородице на острву Брезоsици (Горици) ка Скадарском језеру, Г.Томовић, 113, бр.112

[4] С. Ненадовиh, Белешке са иуссеа ио Космеiссу, Музеји 7, 1952., 168-179, сл. 2. Ктиторски натпис казнаца Драгослава (1315.) на улазу цркве Богородице Одигитрије, Мушутиште код Призрена

[5] М. Шакота, Прилози иозкаваrау мarcacu.iupa Бање коg Прибоја, Саопштења РЗССК IX, Београд, 1970., 19-46., слика на страни 30. Ктиторски запис кра.гbа Стефана Дечанскоr (1329) из манастира Бање код Прибоја на Лиму

[6] Г. Томовић, Морфолоzија, 90-91, бр.82

[7] Исто, 72, бр. 55

[8] М.Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, 3.издање, Просвета, Београд, 1980., 371-372; А. Škaljic, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, 6. izdanje, Svjetlost, Sarajevo,1989, 360. Подвукао Н.О.

[9] Мало је вероватно да се ради о 1311. години по Хиџри тј. 1933. по Христу

[10] Р.Тричковић, Ниш у XVII веку, Историја Ниша I, Градина/Просвета, Ниш, 1983.,214 ( У даљем тексту: Р.Тричковић, ИН I)

[11] А. Škaljic, Turcizmi..,234:,, DZEBEDZIJE. Poseban rod vojske u nekadasnjoj turskoj vojničkoj organizaciji. U mirno doba brinuli su se o oružju i ratnim potrebama, te čuvali municiju u gradovima, a u ratno doba pribavljali su ratnicima potrebnu ratnu spremu i opskrbljivali ih municijom. Ukinuti su u isto vrijeme kada i janjičari.“

[12] Исто. Подвукао Н. О.

[13] Д. Ж. Мирчетић, Војна историја, I, Просвета, Ниш, 1994., 226, напомена 146. Заповедник тобција (у даљем тексту Д. Ж. Мирчетић, Војна историја…) а А. Škaljic, Turcizmi, 425. Према Шкаљићу, назив овог рода долази од речи КУМБАРА = ГРАНАТА; Р. Тричковић, ИН I, 214; (Д. Ж. Мирчетић, Војна историја Ниша I, Просвета, Ниш, 1994.,163).

[14] Р.Тричковић, ИН I, 215.

[15] Исто.

[16] Исто.

[17] Ископавања вршена под надзором археолога Завода за заштиту споменика Ниш.

Advertisements

One thought on “Nova saznanja o nastanku natpisa na poternoj kapiji Niške tvrđave iz 18. veka

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s