Prijateljstvo i druge sitnice


Bard srpskog glumiišta Danilo Bata Stojković imao je običaj da kaže da su prijatelji zapravo najgori neprijatelji. Oni čine sve ono što inače neprijatelji ne bi smeli jer znaju da će vas na taj način razgneviti; prijatelji, računajući upravo na diskrecionu mogućnost prijateljstva, čine iste te i još gore stvari. Tačnije, sve ono što nikome ne bi oprostio, sateran uza zid činjeničnim stanjem, praštaš prijateljima. Da je Večiti Bata debelo u pravu, svako se uverio barem deset puta u životu.

Nisam pročitao ni jedan mudri savet šta raditi kada prijatelj odluči da više ne bude prijatelj. Ta vatra je opekla svakog od nas makar jednom u životu pa su ,verovatno zbog toga, stariji upozoravali da sa nekim moraš da “ pojedeš pekaru ‘leba i kilo so pa da kažeš da ti je prijatelj“.  Prestanak prijateljstva je vrlo nalik razvodu braka : odbacuješ od sebe veliki deo sopstvene istorije, guraš u stranu svestan da će ti naredni meseci biti ispunjeni glumljenjem u roli “ meni je svejedno“. Stres koji prati bilo koji rastanak dve osobe i ovde je sastavni deo rastakanja zdravlja.

images

Prijateljstvo zbog toga postaje faktor opterećenja u komunikaciji današnjeg čoveka. Svestan da je lako moguće da sa sagovornikom, koga je upoznao i koji mu prija u druženju, postoji mogućnost da bude prevaren i izigran, čovek počinje da se povlači u sebe, oslanjajući se samo na najosnovniju komunikaciju sa drugim ljudima. Na taj način postajemo žrtve svog opreza, koliko  god to paradoksalno zvučalo. Što se mene tiče, nemam vremena da sumnjam u druge, da budem oprezan i zakopčan niti da se bavim time šta onaj preko puta mene smera. Malo je jedan život za to.

Život je bogata trpeza, pa neka uzima ko šta i koliko hoće

Advertisements

3 thoughts on “Prijateljstvo i druge sitnice

  1. Сасвим се слажем са Батом (нажалост), али и даљим текстом у коме аутор луцидно указује на опасност повлачења у себе. То што сам екстровертан и што отворено изражавам своје ставове и мишљења (што исправне, што погрешне), не подразумева да сам суштински близак са другим(а). Она библијска „Проклет био ко верује у човека“ (или тако нешто) је прилично тачна. Волео бих да је другачије и срећан је онај који не доживи потврду ове мудрости.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s