Svet niskih ljudi


Kada sam bio klinac, nikada nisam uspevao da se njišem napred-nazad na ljuljašci kao mnogi moji vršnjaci. U tome su mi smetale dugačke noge koje sam morao da držim kao fakir ako sam želeo njih-dva. Preostalo mi je da s tugom i zavišću gledam drugove kako se ljuljaju,tešeći se da je to ionako dosadna igra.

Klackalica mi je bila sledeća nada ali uzalud. Niti sam uspevao da idem skroz do zemlje (opet zbog dugačkih nogu), niti je iko želeo da sedi sa druge strane klackalice otkako je jedan moj drug odleteo u vazduh poput rakete. Opet šipak.

Kako je vreme prolazilo a ja išao u visinu,množili su se i ukrupnjavali problemi. Devojke su ostajale niske pa je pre izgledalo kao da  privodim u policijsku stanicu,nego da šetam devojku. Odjednom mi je sve bilo kratko – kafanski stolovi niski, mesto suvozača tesno,šalter u pošti idealan za išijas; morao sam daalo idem polubos i polugo i nikako mi nije bilo jasno kako to nikome ne padne na pamet da postoje visoki ljudi koji treba da se odenu.

Onda mi je sinulo: ovaj svet su uredili niski ljudi prema sebi,prema proseku, pa ko se uklopi – uklopi. Ako neko nadraste prosek,sam je kriv. Dogovorili su se i skrojili ovaj svet OVAKO.

Tada je valjda i nastala ona “DVA LOŠA UBIŠE MILOŠA“.

ea9e81301daf974563f48aafeb2472aa_XL

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s