Predrođendanska beleška


Dođe tako onaj dan, taj jedan jedini u životu, koji tebi treba najviše da znači. Jer, da nije toga dana – ne bi bilo ni tebe. Taj dan je odabrao tebe da se baš u njemu  rodiš i to mora da se poštuje. On ti je odredio sudbinu, rekli bi neki mudri ljudi. Kako god, taj dan te je zadužio i ti sad moraš da ga obeležavaš svake godine.

Iz nekog razloga svi očekuju da se tog dana smeškaš kao lud na brašno, donose ti poklone  i odmah se raspituju koliko ove godine ima svećica na torti, valjda se nadajući da broj svećica proširuje tortu. Ortački te lupaju po ramenu, kažu da se dobro držiš (na taj način sokoleći sebe), predviđaju ti šeretski još mnogo avantura (ovde te pogledaju značajno, kolegijalno) a ti ih gledaš sa nekim osećajem poluizgubljenosti koji je karakterističan za tvoje poimanje rođendana i svih ovakvih prosavljanja “ još jedne godine u nizu“.

I tu se ja izmaknem u sebe…

Prošlo je dosta tih rođendana i, kako koji dođe, sve češće me vrati na bedem (tu gde je sada V.Tankosića) preko koga se išlo u kukuruzna polja a ne, kao danas, u Dom zdravlja. Namerno ne pominjem Zetsku 4 gde sam ugledao svetlost dana, niti istočnu svlačionicu stadiona gde mi je proslavljen prvi rođendan. Svega toga danas nema, deo je prošlosti i ti obični, lepi događaji polako postaju taložna mesta života.

2479_1101161411932_4743_n

Baba Ruža i ja, Niš, Zetska 4, 1963.

Dragih lica je sa svakim rođendanom sve manje oko mene a sve više u meni. Ravnotežu uspostavljaju dobri ljudi koji, od Boga poslati, tek izniknu tu, pored tebe, da ti se nađu. Iako sam svestan neminovnosti  promene u životu, na istu se teško privikavam i,sa svakom godinom, sve ozbiljnije se družim sa uspomenama.

Kako se približava taj dan, značajan samo meni najbližima, tako se pojavljuje sve veći broj onih koji mi nagoveštavaju dobro druženje i sjajno proslavljanje mog dana. Ranije sam tome pridavao pažnju, više ne; čini mi se da je  nepotrebno to usiljeno veselje kada je sve manje razloga za njega. Stoga sam počeo da pripremam sebe za taj dan. Par nedelja ranije se privikavam na ono što bih želeo da izbegnem…

Isuviše je uspomena u meni

A kada dođe i taj 5.april bežaću od sebe i drugih da budem malo sa sobom, tek ponekad nekome uzvrativši zdravicom. I idemo dalje…

76343_jakob-montrasio_gf

Advertisements

3 thoughts on “Predrođendanska beleška

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s