U spomen na Dejana Dinića – Bukliju


Tog dana, kada sam sa FB statusa Miše Jovića saznao tužnu vest da je u bolje društvo otišao naš Deki Buklija, bazajući po gradu naleteo sam na nekoliko drugara iz Studentskog kulturnog centra. Nije bilo potrebe da proveravam tužnu vest – svi su se krili, mimo običaja, iza crnih naočara za Sunce. Ja ne volim naočare pa su oni sa mog lica mogli da pročitaju i nepostavljena pitanja i da mi odmah na njih daju odgovore.

Slušajući ih, setio sam se kako smo se Deki i ja upoznali. Studentski kulturni centar je tih godina držao klub na Pravnom fakultetu, Deki je postavljen za domaćina kluba a ja za organizatora programa u ovom prostoru. Diskretan i precizan u svom poslu, Dejan je – ne retko – znao da pokrije greške svojih saradnika ali i bez zazora da mi kaže šta misli o programima koje sam sastavljao. Primedbe su uvek bile diskretno-surove: “ U sredu književno veče?! Gospodine Ozimiću (to mu je bilo obavezno), to je čista gloupost, ljudi gledaju Ligu Šampiona!“ ili “ Koja Vam je to grupa u petak?! Pa ni njihova porodica ih ne sluša!  “

12963623_10206071005361394_8675203827722216441_n

Sećam se dobro radili smo program za mart. Urađena priprema za štampu, poloa SKC-a  je videlo, svi se divili kako je urađeno rešenje, odštampano i odneto u Klub da Deki sa konobarima razdeli programe po stolovima. Spremam se da krenem kući, zvoni mobilni telefon- Dejan:

-Gospodine Ozimiću, sada sam dobio program.Ovo odmah da se povuče.
– Zašto?
– Kako zašto, gospodine Ozimiću. Zbog greške, ogromne greške.
– Kakve sad greške, Deki?
– KAKVE? Vi se to šalite? – ne spušta ton Dejan i posle par minuta me iznervirano pita:
– Šta je 31. marta?
– Sport klub, fudbal. Mi igramo sa Španijom. I šta sad tu ne valja?
– Koji mi, gospodine Ozimiću? Ko smo to MI?
– Buklijo, ti si pijan…
– Kako se zove ta naša država?
– Pa Jugoslavija, Deki,aman!
– Kaaaaaako?
Shvatih u trenu. Naša država se tog 31.marta zvala Srbija i Crna gora.I pored energičnog Dejanovog protivljenja,programi su uredno deljeni i samo je jedna devojka u klubu primetila tu grešku…

Mnogo puta smo se kasnije smejali ovoj dogodovštini i ja sam vremenom upoznavao jednog dobroćudnog, širokogrudog momka u čijem društvu je bilo nemoguće ne osećati se prijatno.Mora da je gore nedostatak dobrog društva čim je našeg Bukliju Bog pozvao kod sebe. Nedostajaće nam ali teši verovanje da je otišao u boloje društvo.

Advertisements

One thought on “U spomen na Dejana Dinića – Bukliju

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s