DVE KNJIGE KOJE ME ČEKAJU


Čini mi se da pišem otkako znam za sebe, uspešno negujući tu još uvek neugaslu strast u sebi. Tokom proteklih decenija pisao sam o skoro svemu, birajući žanrove i ličnosti tako da se najlakše može reći ono što se želi. Pisao sam na zadatu temu, voleo da pišem o onome o čemu niko nije; rečju, trudio sam se da ostavim za sobom nekakav dobar trag. Moje zadovoljstvo je bilo tim veće što sam ja radio ono što volim.

Pre neki dan, praveći plan rada za period od tri godine ( navika koja mi je ostala još iz devedesetih) shvatio sam da još nisam napisao dve knjige koje me predugo čekaju a prema kojima imam poseban odnos: Helena Kavarioti, najveća srpska pomorska tragedija i Ajvar bluz. Treba reći nešto o njima…

1.Helena Kavrioti je ime broda koji je 22. maja 1941. naleteo na podvodnu minu u Solunskom zalivu kod mesta Nea Mihanjona. Na tom brodu, punom jugoslovenskih oficira, nalazio se i kapetan Franc Ozimić, moj deda. Nije preživeo. Posmrtni ostaci poginulih, koje je more nekoliko dana izbacivalo, prikupljeni su i sahranjeni na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik. Dedinom smrću je počela golgota porodice Ozimić koja je isterana iz Bitolja i, poput mnogih drugih, vozom prebačena u Niš. Godinama sam pokušavao da nađem bilo kakav podatak o ovoj tragediji – kao da se nije dogodila za jugoslovensku istoriografiju Drugog svetskog rata. Zarekao sam se da ću da ispravim tu nepravdu – i hoću. Tom knjigom bih se odužio dedi i njegovim drugovima kojima se svakog 22. maja služi opelo…

2.Ajvar bluz je knjiga koja bi trebalo da sačuva sećanja na moj Niš, ono kad je to bio sjajan grad sa originalnim ljudima. Ova knjiga je nekoliko puta započinjana i, taman kada sam došao kod izdavača i sa njim pregledao rukopis, shvatio sam da zbirka kraćih priča, kako sam originalno zamislio, nije možda pravo rešenje. Nešto mi je govorilo da treba da probam sa romanom. Povukao sam rukopis, krenuo sa romanom i onda su me profesionalne obaveze odvukle od ovog rukopisa. Kada sam ga skoro otvorio, čitao sam ga sa apsolutnim nerazumevanjem – nije mi se dopalo. Stoga krećem ponovo… Ovo je ujedno i knjiga o mojoj generaciji…

olovka-u-ruci

Advertisements

One thought on “DVE KNJIGE KOJE ME ČEKAJU

  1. Једва чекам да видим те рукописе! И добро је што су ти рукописи сачекали неко своје време сазревања. Ништа није случајно. Мора да постоји нека виша сила која нам додељује право време за нека наша делања. Срећно!

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s