Radojica Stanković Pravednik


Život je čudna pojava. Jedan od klasičnih primera za ovu tvrdnju je primer Radojice Stankovića, dugogodišnjeg sekretara Crvenog krsta u Nišu. U najtrusnijem periodu kraljevine Jugoslavije (1935 – 1944) vodio je niški Crveni krst, svojom delatnošću trajno obeleživši period Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Njegov predani rad na spašavanju ljudskih života nije razumela nova vlast: kao i većina aktivista Crvenog krsta i on je bio optužen “za saradnju sa okupatorom“ i isteran iz Crvenog krsta. Nije se mirio sa situacijom pa je niškom Crvenom krstu uputio sledeće pismo:

Rešenjem Upravnog i Nadzornog odbora Moravskog banovinskog odbora Društva Crvenog krsta u Nišu od 11 novembra 1935 godine izabran sam za činovnika istog odbora.
Rešenjem istog odbora od 10 aprila 1941 godine kao činovnik Društva izabran sam za sekretara Odbora i Šefa sekcije Podmlatka, pa zatim Sekcije za zaštitu porodice, dece i mladeži i Obaveštajne sekcije, na kojim sam dužnostima ostao sve do 1 marta 1944 godine, kada sam od strane Specijalne policije i Nemačkog gestapoa bio uhapšen i odveden u Nemačkom logoru u Nišu i Beogradu na Banjici i tamo ostao do 25 septembra 1944 godine.
Pošto sam iz Nemačkog logora pušten, odmah, 2. oktobra 1944 g. javio sam se na dužnost tome Odboru, svojim pismenim referatom, te sam 6 oktobra 1944 godine preuzeo dužnost sekretara Društva, shodno odluci Glavnog odbora Društva Crvenog krsta u Beogradu. Na toj dužnosti sam se zadržao do 20 oktobra 1944 godine, kada mi je od komesara Društva naređeno da predam celokupan materijal kojim sam kao sekretar rukovao privremenom sekretaru drugu Marjanoviću. Tako sam se u Odboru zadržao do 11 novembra 1944 godine bez dužnosti (bio sam na raspoloženju Komesaru društva c.k. u Nišu). 11 novembra 1944 godine bio sam mobilisan i sve do danas nalazio sam se u vojsci. Međutim, ne treba da ovde napomenem i to da sam kao mobilisani vojnik JA poduže vremena proveo u vojno-istražnom pritvoru i da sam oslobođen optužbe rešenjem Višeg vojnog suda II Sud Br.465 od 23.VII 1945 godine, pošto je to Odboru poznato.
Kako sam rešenjem Štaba I Jugoslovenske armije demobilisan na osnovu zakona o demobilizaciji starijih godišta, žena i hranilaca to se ovim prijavljujem Odboru kao njegov bivši dugogodišnji službenik i molim da me primi u službu i odredi odgovarajuću dužnost, kako on to smatra za najcelishodnije.
Rešenje po ovome molim da mi Odbor saopšti na adresu (ul. Lamartinova br. 25 Beograd).
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
20 oktobra 1945 god
Niš
Učtiv,
Radojica D. Stanković, s.r
bivši sekretar Društva crvenog krsta“.

U decembru 1945. godine novopostavljeni privremeni sekretar Odbora Miodrag Marjanović, uručio je otkaz Radojici Stankoviću koji će uskoro biti i uhapšen. I tako, od nemila do nedraga, Radojica Stanković je umro 1980. u Odžacima…

unnamed

Nekih trideset godina kasnije, sređujući studijski materijal Narodnog muzeja Niš, naišli smo na jednu fotografiju čija je poleđina otkrivala jednu tajnu:

nisim levi lekic 1

nisim levi lekic 1 poledjina

Tražili smo naslednike Valerije Lekić ali nikoga nismo našli..za sada. Za sada, ova fotografija i natpis na njenoj poleđini govore nam o Radojici Stankoviću, čoveku zaslužnom što porodica Levi-Lekić postoji. I to je nešto o čemu se treba znati.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s