Rođenje iz vode: problem ribolikih božanstava


  1. Ribolika božanstva

Nema iole značajnije religije u istoriji čovečanstva koja u svom panteonu nije imala, kao jedno od važnijih ako ne i vrhovno , božanstvo u obliku ribe ili sa njenim elementima. Primera je mnogo i neophodno je napraviti selekciju tek toliko da se upoznamo sa razvitkom kulta “ribolikog božanstva“ u svim nama poznatim starim civilizacijama. Tako su u najstarijoj evropskoj civilizaciji – Dunavskoj, poznatijoj po lokalitetu Lepenski vir , pronađena ribolika božanstva od kojih je najpoznatija Majka Riba ili Velika Boginja. Preko pedesetak  ribolikih božanstava jajastog oblika još uvek nije u potpunosti objašnjeno ali je već sada, a najviše zahvaljujući njima, jasno da istorija ne počinje u Sumeru kao što smatra veći broj istraživača. Da podsetimo, ovaj lokalitet je datovan u sedmi milenijum pre Hrista.

 

1

  1. Majka Riba

 

 

Grčka mitologija ima mnogo ribolikih bića. Bog velikog Mora je Posejdon koji je uvek prikazivan kao pola riba, pola čovek. Prema jednoj legendi , koja  je u nauci na prelasku iz 19. u 20. stoleće smatrana tačnom, Posejdon je bio osnivač i prvi kralj čuvene Atlantide,[1] Ostali polubogovi koji su imali ove osobine bili su Nereus i njegove kćeri Nereida, Tetida i Amfitrita[2], Posejdonov sin Triton  koji se pominje u 8. st. p.n.e.u Hesiodovoj ‘Teogoniji“, Kekropi, Erihton  , Skila i Erhteus. Ono što je karakteristično za dva božanstva, Erihteja i Kekropa, jeste činjenica da se obojici pripisuje egipatsko poreklo  pri čemu je Erihtej, prema Diodoru Sicilijskom, bio  kralj Atine[3]. Naravno, obojica su istovetne građe kao i ranije navedena božanstva – torzo je ljudski, donji deo riblji. Pored njih, sa istom građom i sličnim svojstvima, u  6. st. p.n.e. javlja se Nereus  sa ćerkama

 

2

2.Prikaz  Nereusa na vazi

( 2. st.pn.e.)

 

Vodena bića su takođe deo rane indijske mitologije. U najranijim indijskim tekstovima  (Vede ) vodena boginja Trita se pojavljuje oko 1500.g. p.n.e[4]. Trita je takođe poznata pod imenom Aptja  ( Vodeno božanstvo) i bila je zadužena pisanje delova svetih spisa . Višnu ima istu građu kao i Dagon – torzo je ljudski a donja polovina je riblja[5]. On je u svojoj prvoj inkarnaciji poznat kao Matasja Avatar.

3

3. Matasja Avatar kasnije Višnu

 

 

Kineska tradicija poznaje   Veliku majku Kvan – jin koja je često predstavljana u obliku ribe  dok je u Indiji boginja Kali nazvivana “ribolikom“ a u Egiptu je boginja Izis nazivana “ Velikom ribom Abisa“ . Veliki je broj grčko-rimskih boginja koje su ili rođene u moru ( Afrodita) ili su njegove vladarica (Temida , Salacija) dok je Majka Boginja (ili Velika Boginja)   iz Efesa predstavljana kao žena sa ribljim talismanom preko genitalija[6] . U Skandinaviji se ribe jedu u čast boginje Frije po kojoj je dan petak dobio ime[7].

Sa druge strane, kineska tradicija smatra Fu-ksi i njegovu ženu Čang Jing osnivačima kineske civilizacije . Vodena bića kao rečni bogovi, ribe sa naprirodnim svojstvima i vodeni duhovi milenijumima su deo kineske civilizacije. U kineskom verovanju, Fu-ksi i Čang Jing bića koja su po svojtvima polu-ljudi, polu-ribe opisani su kao osnivači kineske civilizacije posle Velikog Potopa i smešteni su u 3322. godinu pre Hrista.

 

 4.jpg

4. Fu-ksi i Čang Jing (Nu Gua)

Reljef na kineskoj vazi iz 2. stoleća

 

Fu – ksi je prema predaji stvorio, između ostalog tzv. Fu-ksi uređaj koji je identičan sistemu binarnih brojeva koji  je Lajbnic predstavio u Evropi. Fu ksi je tvorac teorije Kai T’ ien , najstarije kineske kosmologije, koja upotrebljava pravougle trouglove za određivanje kalendara kao i za udaljenost od polova. Prema R.Templu , koncept vodenih bića je još  uvek deo tradicije Jao naroda, malog planinskog plemena u provinciji Guang- đi. U  sačuvanim spisima vavilonskog istoričara Berosa ( 3. stoleće p.n.e.) koji su nam ,  uglavnom , poznati preko drugih autora saznajemo o haldejskim kraljevima , prepotopskom dobu i pojavi ribolikih stvorenja iz mora.

U ovoj priči se pojavljuju jedan za drugim kraljevi Alor, Alapar i  Amila iz Pantibiblona. U vreme Amilara koji  je vladao 13 sarija ( 1 sarija =3600;  13h3600 godina= 47000) izašao je jedan poludemon, zvan Anedot, vrlo sličan Oanesu, drugi put iz mora)[8]Apolodor nam potvrđuje  Oanesov izlazak za vreme Anedota.

Nabrajajući kraljeve u nizu već kod Daona, pastira iz  Pantibiblona u čije vreme se pojavljuje iz Eritrejskog mora četvrti Anedot, a imao je isti oblik kao prethodni, riblji oblik pomešan sa čovečjim. Odmah iza njih, za vreme vladavine Euedoresija iz Pantibiblona, pojavljuje se još jedan lik  poput ranijih iz Eritrejskog mora, imajući isti zamršeni oblik između ribe i čoveka, a zvao se Odakon.

Aleksandar Polihistor nam prenosi Berosovu vest da se , prve godine od postanja, pojavila  iz onog dela Eritrejskog mora koje se graniči sa Vavilonom, neka životinja obdarena razumom koja se zvala Oanes[9].

 5

5. Statua Dagona pronađena u Ninivi

 

 

Celo telo te životinje je nalikovalo na riblje telo ; pod ribljom glavom je imala još jednu glavu, a i noge, slične čovečjima, dodane ribljem repu. Osim toga, glas i govor su joj bili razgovetni i ljudski; njena slika se sačuvala do dana današnjeg.

To biće je danju razgovaralo sa ljudima, ali nije u tom razdoblju ništa jelo; dalo im je osnovno znanje , nauke i sve vrste umetnosti. Naučilo ih je da grade kuće, osnivaju hramove, sastavljaju zakone  i objasnilo im je načela geometrije. Protumačio im je kako se može razlikovati zemaljsko semenje i pokazalo im kako se beru plodovi; ukratko, poučilo ih je  svemu što je moglo ublažiti način života i humanizovati ljudski rod. Njegove su pouke bile tako univerzalne da od tada nije dodano nikakvo bitno poboljšanje. Kad bi zašlo sunce, to bi biće opet uronilo u more i provelo celu noć u dubini ; jer , bilo je vodozemno.

Nakon toga pojavile su se i “ druge životinje“ poput Oanesa.[10]

 

 6

6. Dagon sa još majmanje dva sebi identična lika ribljeg repa s asirskog pečatnog valjka

 

Na ovom mestu valja zastati i razmisliti nad upravo završenim citatom . Kao što vidimo, božanstvo koje će nam biti poznato kao Oanes ili Dagon ima sve atributa vrhovnog boga – donosi zakone razgovetnim, ljudskim glasom . Čak prema svojoj delatnosti ovaj bog ima sve elemente Tvorca – uči ljudi čime da se hrane , kakve hramove da osnivaju ( kome ako ne njemu ?), da sastavljaju zakone, da  grade kuće. Što je još važnije, a to od Berosa prenose skoro svi kasniji izvori koji su ga koristili, bog Ea uči ljude i geometriji koja je, pokazaće se , osnov za opstanak čoveka Kako se ovo božanstvo najčešće pojavljuje sa tri verzije imena ( Oanes, Ea, Dagon) , mi ćemo se u daljem tekstu odlučiti za  zastupljenost imena Dagon , pri tome podrazumevajući i ostala imena .

 

 

 7

 

7. predstava Dagona na  vavilonskom pečatu

 

  1. Dagon

Ko i šta je zvanično Dagon? Prema brojnim  istraživačima radi se o sirijskom i kanaanitskom bogu zrna, sazrevanja i žetve čiji se kult sreće još u dokumentima akadske dinastije ( 23. stoleće pre Hrista). Zanimljivo je da se Dagon pojavljuje sa već rasprostranjenim kultom čija je osnova bila u srednjim i gornjim regionima Eufrata, oko reka Balikh i Khabur, tako da je ovo područje nazivano “ zemlja Dagonova “ jer je Dagon ovde praznovan kao “božanski kralj zemlje “. Hramovi posvećeni Dagonu nalazili su se u Mari i Terga a postoji i veliki broj ličnih imena vezanih za Dagonovo ime.[11] Jedan od toponima koji nosi ime ovog  božanstva je Bet- Dagon[12] dva su Dagonova hrama registrovana u  Bibliji – hram koji će u svojoj osveti  srušiti Samson[13] i, naročito, onaj Dagonov hram  u koji je unet Kovčeg zaveta[14].Kult Dagona se vremenom proširio na celu Mesopotamiju, Palestinu, Fenikiju i Malu Aziju dok etimologija imena ovog božanstva nije precizirana i u mnogome je važna za njegovu osnovnu funkciju. Dok su jedni naučnici na stanovištu da je Dagon bio bog agrikulture, pozivajući se na Filo Biblosa ( Philo Biblosa) koji je zapisao da “ Dagon, to je žito (corn ). Po ovoj etimologiji, sa svojstvima boga koji je pronašao i dao ljudima hleba, Dagon se tretira kao jedan od Uranusovih sinova  i kraljeva Atlantide[15]. Hebrejska reč za žito je dâgân“[16], dok su drugi mišljenja da se radi o bogu- ribi ( semitski  dàg u značenju “ mala riba “).[17] U prilog ovoj tezi ide i činjenica da se kult Dagona naročito razvijao u primorskim gradovima.

Mora se priznati da se zvanična mitologija zadovoljava prilično marginalnim stvarima koje se tiču boga Dagona. Čvrsto stojeći na stanovištu da je ono drugo, poluzvanično i nedovoljno prihvaćeno tumačenje ovog troimenog božanstva mnogo bliže istorijskoj istini, iznećemo i njene tvrdnje koje nisu za potcenjivanje.

 

8

8. prikaz Oanesa,Dagona ili Ea (isto božanstvo)

 

 

 

3.Osnivači iz vode

 

Zašto je tako važno da osnivač nečeg novog – imperije, religije i sličnog – bude rođen , ili kao mali izvađen, iz vode ? U velikim religijama to su Šiva i Mojsije, s tim što je opis Mojsijevog rođenja preuzet iz  starijeg rođenja Sargona Akadskog koji je živeo preko hiljadu godina pre samog Mojsija. Sastavljači Petoknjižja su morali mnogo , iz samo njima znanih razloga, da se namuče kako bi lik Mojsija, koji ima sve elemente mitskog lika a nikako istorijskog (čudesno se rađa i čudesno umire) oslikali onako kako su smatrali da treba. Pa ipak, mnogo je netačnosti i nelogičnosti koje se primećuju u biblijskom tekstu a o kojima ćemo još pisati .

Što se Mojsijevog rođenja  tiče, ni u jednoj varijanti – izuzev u biblijskoj, naravno – nije utvrđeno da se rodio na opisani način. Međutim, Josif Flavije je, u mnogome se oslanjajući na Manetonove spise, preneo dve mogućnosti onoga što je bio Mojsije  i nijedna od navedenih mogućnosti ne isključuje mogućnost da je Mojsije Egipćanin. Da se ne bismo udaljili od teme ovog rada, o  samom Mojsiju i njegovom identitetu treba pročitati na drugom mestu u ovoj knjizi.Vratimo se našem rođenju iz vode.

Baš kao što je slučaj sa Šivom, Sargonom Akadskim i Mojsijem na isti način se susrećemo , u osmom veku pre Hrista, u legendi o osnivanju Rima, sa rođenjem i spašavanjem Romula i Rema iz  nabujalog Tibra. Sve je isto, sistem izgradnje mita je potpuno preuzet od ranije navedenih primera. I oni će obeležiti  veliki deo istorije čovečanstva osnivanjem grada koji ni do današnjeg dana nije izgubio na svom značaju.

 

 

 9

9.Sargon Akadski prikazan sa četiri para krila

 

Iz vode je rođen i Matasja, veliki kralj Indije čija mati je bila boginja koja je , po kazni , boravila u reci. I upravo indijska civilizacija nudi nam odgovore na pitanja

 

  • jesu li bogovi – ribe mitološka ili istorijska bića i
  • odakle su došli

 

 

4. Čudesni darovi Indije

 

Odgovore na pitanja jesu li ribolika božanstva sa ove ili neke druge planete najjajsnije nam nude najstariji spisi indijske civilizacije. “ Mahabharata“, “ Rg veda“, Bhagavadgita ili “ Pesma blaženog“ predstavljaju izvore koji su nastajali u širokom dijapazonu od drugog milenijuma p.n.e. do 1. stoleća n.e.

Jasnu identifikaciju postojanja velike vodene mase u svemiru, u Bhagavadgiti poznatoj kao velika voda Garbodaka – okean koji ispunjava polovinu svemira. Pored ostalih i Zemlja je bila u tom okeanu i evo šta piše o tome:

“ O , Gospodaru polubogova ( Višna prim.N.O.), molim te pokušaj da podigneš Zemlju uronjenu u veliku vodu, jer je mesto prebivanja svih živih bića[18]“ Na ovaj poziv, Višna je prodro u obličju vepra u vodu “ Svojim papcima, koji su bili poput oštrih strela i pronašao kraj okeana, iako je bio beskrajan. Ugledao je Zemlju, mesto počivanja svih živih bića, kako leži na početku stvaranja i lično  ju je podigao (…) Gospod Vepar( Višna prim.N.O.) je vrlo lako stavio Zemlju na Svoje kljove i izvadio ju je iz vode.“[19]

Dakle , zemlja je izvađena iz velikog okeana u kome je bila sa još ne zna se koliko planeta na kojima su bili polubogovi od kojih će kasnije , vađenjem iz Garbodake, biti udaljena ali čiji će predstavnici – polubogovi ostati u njoj u jednom te istom obličju. Zanimljiv je još jedan detalj – Višna je samo u navedenom opisu uzeo obličje vepra a prepoznatljiv je upravo kao pola čovek- pola riba. I tu dolazimo do onog zanimljivog citata  u kojem se kaže: “ Svi stanovnici Vaikuntha planeta ( planeta koje su poznate kao “prebivalište  Svevišnjeg Gospoda i njegovih čistih bhata koje obožavaju stanovnici svih materijalnih planeta[20] ) su po obličju slični Svevišnjoj Božanskoj ličnosti[21]

Prostom logikom bi se mogao izvući zaključak da su stanovnici Vainkhua planeta ribolika božanstva baš kao i Višna, pripadnici istog. U prilog tome govori  jedno mesto u  Mahabharati u kome soko ispušta seme kralja Vasua koje pada u reku Jamunu. U ovoj reci je živela Adrika , nebeska vila visokog roda koju je neki braman pretvorio u ribu; ona guta seme i kada, nakon deset meseci, neki ribar uhvati veliku ribu u njenom stomaku nađe dva živa ljudska deteta – muško i žensko. Muško je kasnije postalo “ vrli i istinoljubivi vladar kraljevine Matasja“, dok devojčica  Satjavati postaje kraljica mora[22] Kako će Matasja kasnije imati polu-riblji izgled, može se pretpostaviti da je zapravo  donji riblji deo ništa drugo do potenciranje božanskog , ne ljudskog porekla.

Da je , na kraju, ma kako to nama izgledalo, sve nastalo iz praokeana Garbodake i da su u njemu definitivno bili bogovi potvrđuje spev Rođenje bogova koji je sastavni deo Rg –Veda. Ovaj deo glasi:

 

A kada se vi, bogovi, čvrsto oduprli u uzburkanom moru,

Tada se je iz vas kao u plesu izdizao prodoran prah.

 

Kada ste vi, bogovi, kao radnici ove svetove stavljali u pokret,

Onda ste izdigli Sunce skriveno u moru.[23]

 

Prema zadnja dva navedena stiha, jasno je uočljivo da ne postoji samo jedan Tvorac već da je više bogova koji su na istom zadatku. To se vrlo često primećuje kroz sva ovde navedena indijska dela Formulacija “ Sunce skriveno u moru“ treba da nam nagovesti koliko je mnoštvo bio praokean i to je vrlo slikovito urađeno.

Zašto baš voda ? Sada je, nadamo se, već jasnije. Ukoliko još uvek nije da citiramo deo iz Manuovog zakonika koji govori o postanku sveta a gde je vrlo jasno izneto božansko poreklo mora tj. voda.  Zapitan da kaže kako je sve postalo, Manu odgovara redom koji je vrlo sličan biblijskom. Ali ovoga u Bibliji nema:

Ustremiv misao , zaželeo je da iz svog tela stvori raznovrsna bića. Na početku je ispustio vode i u njih položio seme.

To seme postade zlatno jaje sjaja hiljadu sunčevih zraka. U njemu se rodi sam Brahma, veliki praotac sveg sveta[24]

Dakle, najpre se u vodi rađaju božanstva  i u njoj kasnije obitavaju. Ona ista božanstva koja su nam danas poznata pod raznim imenima, u zavisnosti od civilizacije   koja je  zabeležila njihovo prisustvo. Ea, Dagon, Šiva, Posejdon…

Ovih dana smo svedoci da je, prema najnovijim naučnim otkrićima, u  svemiru zaista postojala planeta sa vodom na kojoj su otkriveni led i minerali. Njeno ime je Mars.

10

10. snimak leda na Marsu

 

  1. Odnos bogovi – čovek

 

Bilo bi potpuno pogrešno ne osvrnuti se  na mogućnost da su božanstva kroz spise nametnuta ljudima iako vrlo čvrsto sumnjamo u tu mogućnost. Kako se svako božanstvo veliča najpre kroz svete knjige i one koje posredno govore o njemu, bilo bi zanimljivo videti kako su ljudi videli božanstva.

U delu Ep o Gilgamešu, nastalom u 3. milenijumu p.n.e., se pisci epa vrlo pogrdno izražavaju o bogovima. Kada En-Lil, poput Zevsa ili , kasnije, Jahvea  nezadovoljan načinom na koji žive ljudi rešava da pusti potop i sve živo uništi,

 

 

“…I sami se bogovi  uplašiše potopa,

pobegoše i popeše se na Anuov Breg bogova.

Šćućureni kao psi gurahu se među sobom..“[25]

 

Kada su bogovi videli kojih razmera je potop Ištar “viče kao žena  u  teškom porođaju“, plače i nariče nad sopstvenom greškom dok

 

I svi bogovi plaču s njom,

pognuti bogovi sede i plaču.

Muka njenih boli zatvara im usta.“[26]

Kao što vidimo iz ovih par citata, bogovi u epu imaju mnogo ljudskih osobina  i za njih bi se zaista moglo reći da im nije strano sve što je ljudsko. Malo gde su bogovi dobili tu ljudsku dimenziju od strane pripovedača koja im daje izvesnu toplotu kao što je to u delu Ep o Gilgamešu. Ali, pogledajmo dalje.

Kako je u tradiciji Akađana i Vavilonaca postojalo verovanje da  postoji tri ili sedam nebesa, zavisno od interpolacije[27], od kojih jedno pripada Anuu, jasan je gnev ljudi prema onima koji se nisu poneli u skladu sa onim što su a što se od njih očekivalo. Oni su se vratili na zemlju tek kada su prinete žrtve paljenice u znak zahvalnosti što pripovedač opisuje vrlo sarkastično:

 

“ Izađoh, na četiri strane žrtvu prinesoh,

na vrhu gore žrtvu paljenicu prinesoh:

sedam i sedam kandila postavih,

u njihove ja mirte, trske i kedra stavih.

Bogovi osjete opojni miris,

Bogovi , ko muve, okupe se okolo žrtve.“[28]

 

Kao što vidimo, čoveku se gade slabosti bogova ali nije ravnodušan ni prema njihovom fizičkom izgledu. R.Templ navodi da je, tražeći značenje  imena vodozemaca Anedot i Muzar došao do otkrića da se radi o pridevima koji znače  “odvratan“ i “ grozota .“ [29] Opisujući ove bogove, Beros koristi upravo navedene prideve kao lična imena a kao takva ih preuzimaju Aleksandar Polihistor i Evsevije (od sačuvanih ) odnosno Abiden i Megasten ( nisu sačuvani ali su delimično poznati preko drugih autora). Izmišljena priča bi podrazumevala lepe, sjajne  junake, nikako odvratne i grozne. Zaista je teško zamisliti narod koji gradi hramove božanstvima koja su ga tome naučila a  u isto vreme se gadi istih božanstava. Takođe, ništa nije ljudskije od toga, ma kako to nama izgledalo !

Drugim rečima, ništa nije istinitije od tih božanstava .

11

11. Mapa Vavilona urađena na pečenoj zemlji u razmeri

 

 

 

 

  1. Odakle su došli ?

 

Vratimo se Marsu. Ukoliko se ispostavi da je na njemu bio moguć život, a već sada postoje jasni signali da jeste, budući istraživači će moći da  potvrde ili opovrgu ovaj rad koji, za sada, u ovom svom delu zadire u domen naučne fantastike. Međutim, to nije razlog da ne postavimo logično pitanje  iz ovog podnaslova – odakle su došli ? Na mnogo mesta smo našli potvrdu da su bogovi bili neko ko je  “sa neba“ došao i poučio ljude. Međutim, jedno pleme je uspelo da do sada jasno identifikuje  planetu sa koje su došli bogovi.  Naravno , radi se o afričkom plemenu Dogona čiji bog je došao sa planete Sirijus.

Ovo pleme koje se nalazi na prostoru države Mali prvi put su istražili antropolozi Marsel Gruil i Zermina Diterlen   u periodu između 1930.- 1950. godine. Već 1931. godine imali su prilike da prisustvuju njihovim proslavama Digitarija, koje se ponavljaju na  60 godina[30] da bi u periodu 1946.- 1950. dobili sva neophodna obaveštenja o kosmogoniji Dagona.[31] Iz toga se jasno vidi da je ključ njihovih svetkovina proslavljanje periodičnosti zvezde Sirijus sa potpunim saznanjima o super-teškoj dvojnoj zvezdi Sirijus B koja je zvanično otkrivena tek 1970. godine. Prema njihovom shvatanju oni potiču sa Sirijusa C koji još uvek nije poznat savremenoj astronomiji.[32] Pored neverovatnog znanja o astoronomiji[33], na čemu se ovde nećemo zadržavati, veoma je zanimljivo svedočanstvo Dogona o vodozemnim bićima koja su došla sa Sirijusa i utemeljila kulturu ovog plemena

12

12. Teritorija plemena Dogoni sa okruženjem

 

 

Prema predanju Dogona,  ova bića poslata od Ama, boga Svemira,  spustila su se brodom na zemlju. Oni  se grupno zovu Nomi  dok pojedinca grupe nazivaju Nomom. I kao što su vavilonjani sve Oanese grupno zvali Anedotima  (Odvratni) zbog izgleda, tako Dogoni sve Nome grupno nazivaju “Gospodarima vode,Učiteljima “ ili “ Nadzirateljima[34] dok njihovo boravište jasno lociraju  rečenicom “ Boravište Noma je u vodi[35] Prema zapisanom svedočanstvu Dogona, Nomo diše  vazduh preko rupa, veoma nalik ljudskim usnama, smeštenih na ključnim kostima. Taj simbol Noma je jasno uočljiv na ovde prikazanom pečatu .

 13

13.Dagon pred omfalosom.U donjem   levom uglu, ispod ptice,jasno su uočljiva “ Nomova usta“

 

Posebno je zanimljiv opis spuštanja broda koji je došao na Zemlju severoistočno od dogonskog područja  a taj pravac odgovara, prema rekonstrukciji R.Templa, Egiptu i Srednjem Istoku.[36] Iz  obilja ponuđenih svedočanstava zadovoljićemo se navođenjem samo nekolicine. Da bi opisali buku izazvanu spuštanjem broda, Dogoni kažu  da je “ Nomo bacio vazduh na sve četiri strane dok se spuštao [37], da se “ brod spustio na Liščevom suvom tlu i premestio hrpu prašine koju je podigao vihor [38]. U daljem tekstu slede detaljni opisi  posledica spuštanja broda , obogađeni jasnim i preciznim opisima koje su dvojici istraživača dali sveštenici ovog afričkog plemena koje mi nećemo  dalje obrađivati zbog teme ovog rada.

 

14

15. Jedan od likovnih prikaza Nomoa koje su zapisali Graul i Diterlen

Na ovom mestu se moramo osvrnuti na  Enkiduovo svedočanstvo iz Epa o Gilgamešu. Pričajući Gilgamešu svoj san, koji to inače nije bio, opisuje kako ga je ptica “medenih kandži“ uhvatila i  ponela u visine odakle je gledao zemlju i more koji su,  što je letelica više išla u vis, izgledali sve manji tako da su na kraju ličili “ na kašu “. Možda se ipak treba podsetiti Enkiduovog sna kome je posvećen veći deo sedme table ovog speva:

Čudan je bio moj san koji sam video,

Njegov kraj nagoveštava nesreću.

Zgrabio me je orao gvozdenim kandžama

            I nosio četiri sata u visinu.

            On mi reče:

“ Pogledaj dole na zemlju ! Kako ona izgleda ?

Pogledaj more! Kako ti se ono čini ?“

A zemlja je bila kao  breg,

A more kao mala voda.

I opet je leteo četiri sata u visinu

I rekao:

“ Pogledaj dole na zemlju! Kako ti ona izgleda  ?

Pogledaj more ! Kako ti se ono čini ? “

A zemlja je bila kao vrt,

A more kao rečica koja ga natapa.

I opet je leteo četiri sata u visinu

I rekao:

“ Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda ?

Pogledaj more! Kako ti se ono čini ?“

A zemlja je bila kao kaša od brašna,

A more kao valov za vodu.

Još me je dva sata nosio uvis

I tada pustio da padnem.“[39]

 

 

Ovo je možda jedan od  najpreciznijih opisa  kako  zemlja i more zaista izgledaju iz velikih, skoro svemirskih visina. Pitanje je samo da li  su Enkidua vozili oni koji su  dali  osnovicu za kasnije mape Pirija Rejsa?

Kako god bilo ne treba smetnuti s uma da svi mesopotamski polubogovi o kojima je ovde bilo  reči na ruci nose nešto  nalik satu.  Možda se radi  o visinomeru, dubinomeru, napravi za merenje  pritiska –  zaista to nije bitno u meri u kojoj je važno doći do odgovora ko je to i kako napravio.

15

16. Predstava Gilgameša koji davi lava Odmah ispod lavlje glave je naprava nalik satu na  levoj ruci

 

 

  1. Hrišćanstvo – nastavak kulta ribe

 

 

Stigli smo i do najnezahvalnijeg poglavlja ovog rada  što je bilo neizbežno – do hrišćanstva. Šta reći na podatak da nešto pre rođenja Isusa počinje astrološka era Ribe ? Ovaj period  je počeo 150. g.p.n.e. i trajao sve do 2000.g.n.e.[40]  Kako  shvatiti  činjenicu da je u prvim stolećima zaštitni znak hrišćanstva bila riba (koju će kasnije potisnuti heksagram pa tek onda krst) ? U hrišćanstvu je riba dobila poseban značaj kao  hrana u postu, dakle u jednom od najviših periodičnih duševnih stanja Nije ni malo slučajno što su prvi hrišćani, krijući  se po katakombama, kao svojevrsno ispovedanje svoje vere crtali ribu. Kasnije se pokušalo da nametne mišljenje kako  je riba crtana zbog toga što je skraćenica “ Isus Hristos, Sin Božji, Spasitelj“ svoj skraćeni oblik  dobila u grčkoj reči  ICHTHUS što znači riba. Međutim , vrlo je malo verovatno da je ova skraćenica koja funkcioniše samo na grčkom značila  Isus Hristos, Sin Božji, Spasitelj nekom hrišćaninu u Etiopiji ili Rimu. Jer, vera se  ispoveda na maternjem jeziku  koji je uvek i svakom razumljiv a činjenica je da mnogi nisu  bili u stanju da shvate ovaj simbol.

 

16

 

17.Najčešći  prikaz ribe na zidovima katakombi

 

 

 

Prvi Isusovi učenici su ribari ; Isus čini jedno od čuda upravo pomoću pet riba njima nahranivši 5000 ljudi na svadbi u Kani. Najčešći motiv koji će se u srednjovekovnom hrišćanstvu pojavljivati kao simbol hrišćanstva jeste predstavljanje Isusa slikom ovce ili ribe. Riba postaje simbol pročišćenja, katarze što hrišćanstvo kao učenje o načinu života i jeste.

  1. Zaključak

 

 

Iz svega što smo do sada imali prilike da iznesemo više je nego jasno nekoliko stvari. Ma koliko ono ne odgovaralo akademskom pristupu, saznanje da su planeta Zemlja i njeni stanovnici plod više inteligencije utemeljeno  je najpre na istorijskim izvorima, potom i na mitovima i legendama u kojima se uvek provlači istovetan opis polu-ljudi, polu-bogova.

Oni su deo ogromnog praokeana u kome su živeli – otuda im riboliki izgled i kasnija potreba da žive u vodi.

Ovi polubogovi su ljudima doneli saznanja o hrani, izgradnji hramova, zakona, podučavali ih matematici i naročito geometriji.

Pored ovakve uloge koju su odigrali u razvitku čovečanstva, ostali su ovekovečeni u imenima kojima su ih ljudi opisali – Anedot (odvratan) ,  Muzar ( grozota) , Dagon (mala riba), Nomo ( Gospodar vode).

Prema najnovijim otkrićima, u Svemiru zaista postoji voda – na Marsu- u kojoj su živeli a možda još žive oni koje Dogoni, pleme koje veruje da je nastalo od posetioca sa Sirijusa C, zovu Gospodarima voda.

Pleme Dogona čeka svoje bogove koji su došli sa Sirijusa C , zvezde koja tek treba da bude otkrivena.

Sa hrišćanstvom se ulazi u astrološki znak riba. Ova religija neposredno širi kult ribe-božanstva vrlo često vizuelno zamenjujući simbol hrišćanstva – krst-  mnogo starijim – ribom .

Na nama je samo da, tragajući za istinom, pratimo već postojeće tragove.

 

17

 

 

[1] I. Donnellѕ, Atlantis, the Antediluvian World, 309

[2] R.Grevs, Grčki mitovi,  51; H.Uedek – V. Baskin , Rečnik paganskih religija, 231

[3] R.Grevs, Grčki mitovi,  133,135

[4] H.Uedek – V. Baskin , Rečnik paganskih religija, 78 – 79

[5] M. Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja, I,  183

[6] H.Uedek – V. Baskin , Rečnik paganskih religija, 79

[7] H.Uedek – V. Baskin , Rečnik paganskih religija, 340

[8] R. Temple , Tajna zvijezde Sirius , 240 – 241 према Euzebie, Chron.5.8. Име АНЕДОТ има значење ОДВРАТАН. (видети R.Temple, Тajna zvijezde Sirijus, 201-202)

[9] M. Elijade, Istorija verovanja i religijskih ideja, I, 66

[10] R. Temple , Tajna zvijezde Sirius , 241 према Euzebie, Chron.5.8.

[11] Р. Новаковић,  Још о пореклу Срба, 13

[12] Јошуа 15, 41  ; Јш.  19, 27

[13] Судије, 16 , 23

[14] 1. Самуелова 5, 2-5

[15] I. Donnellѕ, Atlantis, the Antediluvian World, 309

[16] Р. Новаковић,  Још о пореклу Срба, 16

[17] Р. Новаковић,  Још о пореклу Срба, 16

[18]ŠRIMAD BHAGAVATAM, treće pevanje, drugi deo, 13,15  . Подвукао Н.О.

[19] ŠRIMAD BHAGAVATAM, treće pevanje, drugi deo, 13,20; 13,31 Подвукао Н.О.

[20] ŠRIMAD BHAGAVATAM, treće pevanje, drugi deo, 15,13

[21] ŠRIMAD BHAGAVATAM, treće pevanje, drugi deo, 15, 17

[22] MAHABHARATA, I, LХIII

[23] RV, Х, 72;  R.Iveković, Počeci indijske misli, 90- 92 . Подвукао Н.Озимић

[24] Мануов законик, I, 8-9 према R.Iveković, Počeci indijske misli, 341. Мотив рођења из сјајног јајета среће се и у Upanišade, III, 19

[25]Еп о Гилгамешу, табла  ХI

[26] Еп о Гилгамешу, ХI

[27] N.  Ozimić, Ideja potopa u delima EP O GILGAMEŠU i BIBLIJA, 66

[28] Еп о Гилгамешу,  ХI

 

[29] R. Temple , Tajna zvijezde Sirius , 202

[30] При чему је број 60 изведен према обрасцу  50 + 1+ 1, где 1 може бити и 10 па отуд 50+10. О овоме видети више у М. Јовић, Историја Старог века, I, 281

[31] М. Јовић, Историја Старог века, I, 281 ; R. Temple , Tajna zvijezde Sirius ,184

[32] М. Јовић, Историја Старог века, I, 282

[33] детаљније о Догонској  космологији R. Temple , Tajna zvijezde Sirius , 11-55

[34] R. Temple , Tajna zvijezde Sirius ,202

[35] R. Temple , Tajna zvijezde Sirius ,202 према Griaule M., et Dieterlen G.,  Le Renard pâlle,Paris, 1965., 462

 

[36] R. Temple , Tajna zvijezde Sirius ,203

[37] R. Temple , Tajna zvijezde Sirius ,203

[38] R. Temple , Tajna zvijezde Sirius ,204

[39] Еп о Гилгамешу, табла VII

[40] M.Jović, Akt o toleranciji vera i Hrišćanstvo, 55

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s