Stimulisanje bolesti


Prijatelji znaju da često citiram ono što mi je nekada, za vreme dugih sedeljki, ispričao moj profesor i prijatelj Momir Jović. Ovih dana, kada se oburvavaju na nas vesti o silovanjima i silovateljima, prisetih se jedne Profesorove priče. Radnja se događala osamdeset i neke u Teheranu,gde je bio na naučnom skupu. Poslednjeg dana boravka izvesni beg, koji je bio zadužen ispred organizatora za goste iz Evrope, upita goste da li su zadovoljni i imaju li na nešto primedbe.

Grupica se u šali požalila na to što nisu mogli da konzumiraju alkohol ali je s razumevanjem prihvatila versku zabranu. Jedan od njih reče:

– Nezgodan vam je ovaj šerijatski zakon – koja ruka ukrade,da se iseče…i slično.
Domaćin klimnu glavom i zapita ih ne skidajući osmeh sa lica:
– A koliko ste videli ljudi bez ruke u Teheranu za ovih nedelju dana?
Nisu se setili nijednog. Domaćin nastavi da objašnjava:
– Tu je suštinska razlika između vas i nas.Mi smo odsekli jednu ruku i dvadeset godina niko ne krade a kamoli nešto još gore. A šta vi radite? Vi čoveka koji je silovao devojku, dakle nejač, dakle onog ko nije sasvim normalan, pošaljete u zatvor sa njemu istim. Posle nekog vremena on tamo podivlja još više zbog onoga što doživi. Tako podivljao i razgoropađen on izađe na ulicu jer ga vi opet na nju pustite i on vam opet napravi štetu…Vi zapravo svojim sistemom stimulišete bolest i pravite sebe još bolesnijima.
Ovde se svi pogledasmo – zaključi Profesor. Šta da radiš kada ti neko kaže čistu istinu?
Talwar_Hindú_SXVII

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s