KAO OČAJNI VOJNIK


NEBOJSA OZIMIC

 

 Ovu belešku, napisanu tužnim povodom krajem decembra 2010, ponavljam na svom zidu. Bliži se godišnjica događaja i ja molim sve prijatelje da ne lajkuju ili ostavljaju tugaljive beleške. Umesto njih, samo vicevi. Vaš Nebojša

         Upravo sam saznao zahvaljujući blagodetima FB-a da je pre nekoliko dana preminula u srpskoj Atini osoba koja mi je mnogo značila i bez čijeg bih postojanja u mom životu bio siromašniji za stoleća.Još u šoku od ružne vesti, sa nekom glupom prazninom u grudima i jabučicom koja nikako da se spusti na svoje mesto, pišem ove redove kao što očajni borac ispaljuje poslednje metke na brojne nadiruće neprijatelje,trudeći se da deliće sećanja na ovu divnu damu otmem zaboravu.

        Kod “Margera“ je bila jedna poslastičara i,odmah prekoputa nje, knjižara “Gradine“.Tog davnog novembra 1981.,dok smo sedeli u poslatičari i ja joj sa oduševljenjem pričao o Nišu (nešto sam malo i došminkavao),rekla mi je da naručim…

View original post 321 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s