Oktobarsko sećanje


Dođe tako oktobar, došunja se u sokače mog detinjstva, vrati me u vreme kada je ulica Vojvode Tankosića bila blatnjava sa desne strane omeđena tarabama a sa leve bedemom preko koga se pružalo veliko polje kukuruza. Na tom mestu je danas plastični Dom zdravlja opkoljen trafikama i preprodavcima, bedem je sravnjen a ni onog blata odavno nema…Kroz te kukuruze se izbijalo na Nišavu pokrivenu debelim vrbama ispod kojih je trebalo sesti sa bambusovim štapom u ruci i, na guščije pero i popca, hvatati povelike klenove.

Ljudi moji, što je ta ulica znala da zamiriše kada dođe oktobar na ajvar, drva spremna za potpalu i miris Nišave koji je donosio vetar spuštajući se još iz Sićevačke kotline u Nišku ravnicu! Tada bi već oko kraja oktobra sve okovao sneg, pumpa u dvorištu se dugo pumpala i zalivala vrelom vodom iz otucanog lončeta ne bismo li se ikako na kraju umili. Sneg je znao da napada, vetar ga je navejavao na vrata i uvek je bila naučna fantastika kako otići sutradan u školu; a išlo se i nije se smelo pomišljati na nešto drugo kasnije poznato kao “bežanje s časova“.

Oktobar mi je uvek donosio lepe stvari: sinove, ženu, sestru,nagrade, unapređenja, selidbe, nove knjige…Ima nešto čudno u njemu, plodno, širokogrudo. Stoga oktobar zaslužuje ove redove. I ovaj oktobar će doneti nešto novo, znam.

I radujem se tome.

10647224_10204767968541746_6833842553788395582_n

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s