Pismo prijatelju


Dragi moj prijatelju,
ne znam da li ti je poznat onaj osećaj kada se nađeš u nekom društvu u kome si boravio jedno vreme i iz koga odlaziš a sve imaš onaj čudni osećaj da si još nešto imao sa sobom i osvrćeš se ne bi li, nekako, na neki način, pronašao to što si zaboravio pre nego što odeš. Čudan je to osećaj, nekim se ljudima dogodi da ih prati ceo život.
Eto, recimo, ja…Imam utisak da sam mesece i godine svog života proveo osvrćući se za sobom i tražeći to nešto, a da ni sam nisam znao šta. Može se reći da je pisanje zapravo odabiranje jednog takvog života, tragalačkog – ceo život tražiš nešto, ne znaš šta ali ga osećaš kao vrlo dragoceno pa i podsvesno pretresaš džepove, sve se nadajući da ćeš to nešto, evo baš sada, opipati u desnom džepu zimskog kaputa. I kada ništa ne nađeš, kao što nikada i ne pronalaziš, staneš i počneš začuđenim pogledom da meriš svet oko sebe, prosto ti dođe da se razdereš:
Ljudi, meni nešto fali!

A svi idu svojim putem i niko ne haje za tebe.

Nyctophobia

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s