Simbolika Pentagrama


Naziv pentagram potiče od grčkih reči pente (pet) i gramma (slovo). Trostruki trougao ili Pitagorina pentalfa ili petougao potiče od grčkih reči pente (pet) i alfa (slovo A), jer se u konfiguraciji petougla nalazi oblik tog slova u pet različitih položaja.

Arheolozi su utvrdili da su još u preistorijsko vreme tadašnji astronomi znali da uzastopne donje konjunkcije Venerine putanje posmatrano sa Zemlje čine neverovatno pravilan pentagram oko Sunca svakih osam godina. Zbog toga se Venera i danas vezuje za pentagram.

Najranija poznata upotreba pentagrama datira iz Uruk perioda oko 3500. godine pre Hrista u drevnoj Mesopotamiji, gde je nađen na glinenim pločicama. U kasnijim periodima mesopotamijske umetnosti, pentagram je upotrebljavan u kraljevskim inskripcijama i bio je simbol kraljevske snage koja se širi na sve četiri strane sveta.

U Egiptu je to bio simbol podzemnnog i postojao je simbolični odnos sa konceptom forme piramide. Pored toga, pentagram je nalažen u Egiptu na statui boga Anubisa, koji je vodič smrti, a i Kelti su pripisivali pentagram podzemnoj boginji Morigan.

Među Hebrejima, pentagram je bio simbol koji je pripisivan Istini i nalazio se u pet knjiga Pentateuha. Mnogi su pogrešno mešali pentalfu sa Solomonovim pečatom ili Davidovim štitom. Solomonov pečat je dupli isprepletani trougao, čiji oblik daje obrise zvezde sa šest krakova. Ipak, pentagram je bio zvanični pečat grada Jerusalima, gde je na svakom kraku simbola bilo po jedno slovo Y, R, S, L, M. Interesantno je da su Templari preuzeli takav pentagramski pečat za svoj, da bi još više pokazali svoju vezu sa jerusalimskim hramom. Pored toga, i rimski imperator Konstantin I posle dobijanja pomoći od hrišćanske crkve u vojnom i religijskom preuzimanju Rimskog carstva 312. godine posle Hrista upotrebljavao je pentagram zajedno sa hi-ro simbolom (simbolična forma krsta i Hristovog inicijala) u svom pečatu i amuletu.

Geometrija pentagrama i njegova metafizička asocijacija su ispitivani od strane Pitagorejaca (posle Pitagore 585.-506. godina pre Hrista). Oni su ga smatrali amblemom savršenstva, jer sama unutrašnjost pentagrama ima dva zlatna trougla i to: 72°-36°-72° i 36°-108°-36° i nekoliko zlatnih preseka. Zajedno sa drugim otkrivenim znanjem o geometrijskim figurama i proporcijama, to je preneseno na posthelensku umetnost gde zlatna proporcija može biti uočena u dizajnu nekih hramova. Pitagora je putovao celim antičkim svetom i bio iniciran u misterije. Pitagorina putovanja odvela su ga u Egipat, Haldeju i zemlje oko Inda, pa je moguće da se tu nalazi veza sa prisustvom pentagrama u tantričkoj umetnosti. Pitagorina doktrina je bila da sve stvari potiču od brojeva i da broj pet ima poseban značaj pošto je nastao spajanjem prvog parnog i prvog neparnog broja. Pitagorini učenici smestili su unutar svakog od unutrašnjih uglova pentagrama jedno slovo grčke reči «TTIEIA» ili latinske SALUS, koje obe označavaju zdravlje i zbog toga je to činilo talisman zdravlja. Oni su to stavljali na početku svake svoje poslanice kao pozdrav kojim se priziva dobro zdravlje korespondentima. Međutim, njegova upotreba nije bila ograničena samo na Pitagorine učenike. Pentagram je bio rasprostranjen širom Istoka kao amajlija i sredstvo odbrane od zlih duhova. Nalazimo ga na novčićima grčkog kralja Lizimaha, ali i na starim britanskim i galskim novčićima.

Za Druide je pentagram bio simbol božje glave. Nosili su ga na sandalama kao simbol božanstva. Germani su pentagram zvali Druttenfuss, što znači druidsko stopalo. Postepenim kvarenjem jezika ta reč je danas promenila značenje u veštičije stopalo. Čak i danas on se zadržao u glavama običnog naroda u Nemačkoj i crta se ili pričvršćuje na kolevke, vrata kuće ili vrata štala da odvrati veštice i vilenjake.

Rani hrišćani su smatrali da pentagram simboliše pet rana Isusovih i od tada do srednjeg veka to je bio retko korišćen hrišćanski simbol. Pre vremena inkvizicije nije bio vezivan za loše asocijacije već za istinu, religijski misticizam i Stvaraočev rad. Invertni ili pentagram sa jednim krakom nadole u početku je obavezno uslikavan kao «Istočna zvezda» koja je označavala Hristovo rođenje. Pored toga, simbolički svaka od pet tačaka te zvezde odnosila se na pet žena koje se spominju u Bibliji.

U magijskoj nauci pentalfom je nazvan sveti i misteriozni pentagram. Za okultiste je pentagram mikrokosmos, a heksagram makrokosmos. Elifas Levi, jedan od najvećih okultista (živeo u 19. veku), kaže da je pentagram zvezda čarobnjaka. To je znak reči koja je stvorila meso i krv i u skladu sa pravcem njegovih krakova, to je, kada su upravljeni naviše sa jednim krakom ili sa dva, predstavlja dobar ili loš princip, red ili nered; blagosloveno jagnje ili Ormuzda; Svetog Jovana ili (prokletog) zlosrećnog boga Mendesa; inicijaciju (prosvećenje) ili profanizaciju; Lucifera ili Vespera; jutarnju ili noćnu zvezdu; Mariju ili Lilit; pobedu ili smrt; svetlo ili tamu. Kornelije Agripa (1486-1535) u svojoj «Okultnoj filozofiji» ističe da oblik broja pet dominira duhom zla zato što ima pet duplih trouglova, pet oštrih uglova unutra i pet tupih uglova spolja, tako da unutrašnji petougao sadrži u sebi mnoge velike misterije. U egipatskom obredu grofa Kaljostra koristi se jedan instrument, koji zovu sveti pentagon. Dodeljivan je učenicima kao potvrda njihove pojedinačne sposobnosti da ostvare spiritualno uzdizanje.

Srednjovekovni kabalisti su nam u svojim spisima dali ključ značenja pentagrama. Paracelzus nas uči da je to «mali svet unutar velikog svemira», jer je «mikrokosmos unutar makrokosmosa kao fetus, on je smešten u obliku svoja tri glavna duha u matriksu svemira». Ta tri duha su opisana kao dualnost za: 1. duh elemenata (zemno telo i vitalni princip), 2. duh zvezda (siderealno ili astralno telo i želja da se vlada njim) i 3. duh spiritualnog sveta (animalne i spiritualne duše). Za kabaliste sedmi princip je kao gotovo nematerijalni duh ili božanstvo Ogeoid ili Atma predstavljeno centralnom tačkom koja odgovara ljudskom pupku. Taj sedmi princip je lični Bog svakog čoveka, tvrdili su stari okultisti i Istoka i Zapada.

Za gnostike pentagram je bio plamteća zvezda i kao zalazeći mesec bio je simbol vezan za magijsku tajnu noćnog neba.

U novije vreme u drugoj polovini 20. veka satanisti koriste obrnuti pentagram (jedan krak dole), često upisan u dupli krug, sa glavom Bafometa unutar pentagrama. Oni ga koriste mnogo sličnije Pitagori. Grčka (pitagorejska) slova su najčešće zamenjena hebrejskim slovima koja stvaraju ime leviatan. Manje ezoterični, a brojniji satanisti (La Vuean tip) koriste ga kao znak pobune ili religijske identifikacije: tri dole usmerene tačke koje simbolišu odbacivanje svetog trojstva.

Kod rozenkrojcera u simbolu ruže i ruže-krsta skrivena je predstava pentagrama, jer ruža ima pet latica, kao što i pentagram ima pet tačaka.

hugieia-pentagram

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s