Драгиња


Викав ми
како се Драгиња
са Голем камен
оклизнула,
са ону висину
у поток паднула –
и толко јој беше,
кажу не’ се мучила.

Сам ја знам
који с’н она снила
с’н девојачки,
привиделица,
дуго га чекала
ће дође, мислела,
па кад чула истину
истиниту и горку
ко пелин
за с’н пошла
са Голем камен.

Тој се збило
знам ко да гледам
па се ко несмајник
шуњам около стену,
погледујем на горе
а сузе доле падају
у поток
где и Драгиња.

Вода даље иде
ја поред њу стојим
гологлав
са воштаницу,
ко колац.

 

22579_1315419888260_7775242_n

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s