LOŠ DAN ZA UMIRANJE…


…Umirao sam na podu, u nemogućnosti da ikoga dozovem, bez ikakve nade da će me neko naći u ovo praznično jutro,dok mi se vreli bol razlivao grudima a utrnulost postajala potpuna.Zimsko jutro se prljavilo kroz prozor,magla je pokrila obližnje solitere i danas definitivno nije bio lep dan za umiranje.Samo je o tome još trebalo obavestiti Crnu Damu (doduše,znam je kao Bela Dama).

A onda mi je njen lik prošao ispred očiju.Onaj srneći pogled neće zračiti toplinom kada me nađu,šta da radim,nisam ni ja hteo da se sve ovo dogodi.Niko me još nije pitao hoću li i dalje da živim.

Čekaj,čekaj,stani! Pa to ja Nju nikada više neću da vidim??? Da joj nikada oči ne pogledam,dotaknem kosu ili prste desne šake…NIKADA?“Ćao,nema više…Show must go on“? ‘Ajde?

Mogućnost da ću umreti a da je neću videti toliko me je unervozila, takav bes u meni izazvala (a uz njega ide i onaj srpski inat) da sam uspeo da smognem snage,dovučem se do telefona i pozovem Hitnu pomoć. Smrt baš kao i život mora da ima neki smisao inače se sve svodi na puku fiziologiju,na nešto smešno malo; Smrti,drugi put,prošaputao sam kada sam čuo sirenu kola Hitne pomoći.Danas je loš dan za umiranje.

A nadamnom se vijorio onaj njen pogled i ono lice koje bi bio greh ostaviti.

Drugi put…

 

179996_1848664779049_2179203_n

Advertisements

One thought on “LOŠ DAN ZA UMIRANJE…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s