Kako naleti tako jeste


Niš je jedan od gradova koji nikako nije uspeo da izgradi vlastiti identitet. Ono smo što kaže godišnjica da jesmo pa kako naleti. Pre par godina smo bili (valjda smo i još) rodni grad Konstantina Velikog da bismo već naredne godine postali ratna prestonica Srbije u Prvom svetskom ratu a valjda ćemo ove godine da se setimo, povodom 70 godina od završetka Drugog svetskog rata, svih žrtava koje smo prineli u našem građanskom i oslobodilačkom ratu opštoj pobedi Saveznika nad Osovinom. Nekako landaramo između antike i savremenog doba….

A opet, zaludu nam godišnjice kada nismo učinili nešto osnovnije – nismo naučili našu decu, one na kojima će ostati naš Niš, da moramo da čuvamo svoje spomenike i negujemo sopstvenu istoriju. Tamo gde ima falsifikata ( i ako ima) to se rešava kroz nauku, dokumentima. Sećanje se čuva spomenicima. Išarani spomenici više govore o nama nego na hiljade dokumentaraca. Čemu onda sve ove godišnjice, Medijana, Tvrđava, Bubanj ili Čegar kada se njima kotrljaju papirnate i plastične kese, novine i ko zna šta još? Čemu ulaganje velikog novca ako nemamo toliko svesti da ostavimo spomenike na miru?

Možemo da obeležavamo godišnjice i čuvamo spomen na sopstevnu istoriju čuvajući ono što već imamo. A to je sjajan početak.

16552275234dbe96d03e7af613389584_v4-big

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s