KRAJ


NEBOJSA OZIMIC

Na kraju svakog filma piše KRAJ.
Gotovo, nema više.
Ni aplauza, ni naklona.
Vreme je da se publika razilazi.
U pozorištu bi rekli
Zavesa je spuštena
Još samo se čuju koraci odlazećih
I – tišina.

Nyctophobia

***
Dakle, to je to.
Tišina, neprekidna tišina.
Tupa,dosadna tišina.
Tišina koja predugo traje.
Napokon se porađa zvuk.
Nikada nije ništa na kraju.
Ništa je izmislio čovek
Nesposoban da objasni osećaj.
To je,dakle, to tupo, obamrlo osećanje.
I – tišina više ne postoji.

***
Kraj.
Depresivna izvesnost.
Dodir sumornosti.
Tačka umesto tri tačke. Ovako…
Kraj i okončanje
Plod su čovekove projekcije uzaludnosti.
I nema više ništa.
Bez naklona. Bez aplauza. Bez bisa.

***
Nepristajanje na kraj
Najsvetija je stvar.
Ne biti pregršt zemlje.
Ne ostati u zemlji.
Geju zameniti Uranom.
Od ničega postati nešto.
Nešto.
Sve ostalo je zaludni kraj
Sa jednom tačkom
Kao presudom.
Kao kraj.

***
Krajevi su različiti,
Nalik životima.
Svaki…

View original post 361 more words

Advertisements

One thought on “KRAJ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s