Dede i unuk


screenshot_1

Listam ovih dana albume, premećem fotografije po rukama, ponovo ih zagledam i nekako mi uvek padne na pamet isto pitanje: jesam li ih dostojan? Dok me gledaju šta i kako svaki dan radim da li se osmehnu s odobravanjem ili se namršte malo kritičkije?

Deda Franja je pregurao Prvi ali mu je sam početak Drugog Svetskog rata došao glave u 53. godini života. Iza njega ostalo četvoro siročića i baba Arta ali to je druga priča.

Deda Jova je imao četiri godine kada je na Drini, na početku Prvog Svetskog rata, poginuo njegov otac Blažo Mirović i ostavio za sobom četvoro siročadi i prababu Jelu. Naučen da sila Boga ne moli, kada je buknuo Drugi Svetski deda je gledao da se ne zameri komšijama i rodbini i da ,ako je moguće,sačuva porodicu. Kraj rata je dočekao kao partizan – valjda je zato celi život navijao za “Partizan“.

Obojica su radili ono što su morali,svako u svom vremenu, na način koji mu je bio bliži. Šta će unuci, videćemo.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s