Probudi orla u sebi


Ovih dana se sve češće prisetim one lovačke priče, za koju niko ne zna da li se zaista zbila niti ko je izneo na svetlost dana ali je ona tako dobra da bi bio pravi greh ne ispričati je. Ako postoje priče koje vas nečemu mogu da nauče, to su one poput ove koja glasi:

Priča se jednom prilikom da je vešt lovac uspeo da na prevaru, nakon dugog nadmudrivanja,  ubije orla. U gnezdu je zatekao dva goluždrava orlića koja je poneo sa idejom da ih nekako sačuva: grehota, orao je orao. I poturio ih je kokoškama,da ih paze koliko mogu. Jedan orlič nije preživeo ali drugi je iz dana u dan bivao sve krupniji. Krila su mu počela da se vuku po zemlji i prašini i on je shvatao da je u nečemu drugačiji ali nije shvatao tu razliku. Jednog dana, dok je sa ostalim kokoškama kljucao po dvorištu, pojavio se orao na nebu. Gledajući ga kako slobodno leti, naš orao se okrenuo ka majci kokoški i zadivljeno rekao:
Jao, mama, kako je ono lepo! Voleo bih da mogu i ja onako...
Probuditi orla u sebi je najteže i skoro nemoguće ako razmišljaš o sebi kao o kokoški. Ne prepoznati orla u sebi skoro da je greh: kokošaka ima koliko želiš, orlova mnogo manje. Da je lako biti orao, sa druge strane, bilo bi tušta i tma orlova. Ovako, ništa nije zahtevnije  nego biti ono što je teško biti – ne na tren, već ceo život.
U isto vreme, ništa nije ponosnije od toga – biti orao.
Pa ti sad vidi…

3d-eagle-wallpaper-620x465

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s