Ribolovci i kontrola


Kao što je poznato, pre par godina sam počeo sa Vojkanom da idem na pecanje. Tačnije, on je išao na pecanje tehnikom “laki ček“ a ja sam se šlepovao uz njega. Njegovi štapovi, njegovi crvi i gliste, moja dobra volja – pa kome se svidi. Isprva nisam vodio računa o tome da li moj prijatelj ima dozvolu ili ne, kasnije mi je bilo svejedno: buljenje u plovak koji svaki čas može panično da zabatrga bilo je važnije od svega.

Tog dana smo se pomerili od Tošić pumpe i otišli na ušće Gabrovačke reke u Nišavu. U jednom trenutku, na malom prostoru od ne više od desetak metara, našlo nas se osmorica ribolovaca. Sunce je tuklo odozgo, voda nam je odjedanput ponestala i trebalo je da se dogodi čudo i skrene nam pažnju sa muka koje su nas lagano plavile.

Pravo čudo se nije dogodilo ali se najedared pojavi kontrola. Pristojan, uniformisan čuvar uljudno je svima nazvao “Dobar dan“ i zatražio dozvole za ribolov na pokaz. Da se rečno čudovište pojavilo, ne bi se čula tako glasna tišina, prepadnuta i zamrznuta, kao tada.

Prvi se javio čovek koji je pecao sedeći na hoklici na rasklapanje:
– Dozvolu? Ja sam invalid, odakle mi dozvola.
– Postoji dozvola za invalidna lica, imate tu i povlasticu neku. A šta Vam je?
– Kolena, prijatelju! Ja sam parketar u penziji, kolena sam izgubio a zaradio sam profeionalnu deformaciju – evo, pecam sedeći.
– Dozvolu nemate?
– Odakle, bre brate,znaš li kolika je parketarska penzija?!

Kontrolor se zagleda u drugog ribolovca:
– Vaša dozvola?
– Nećeš da mi veruješ…
– Jel imate dozvolu?
– Imam al sam je kući zaboravio. A stanujem tu blizu, u onu zgradu.Dok pregledaš ove ostale, ću se vratim…

Treći i četvrti su bili još teži invalidi i dok je kontrolor sa njima pričao, Vojkan mi došapnu:
– Pa imam i ja profesionalnu deformaciju – trombove od plesa.
Priđe kontrolor:
-Ćiji su ovo štapovi?
– Moji, što jes’ – jes’.Nameravao sam da kupim dozvolu posle 1. maja a rekoše mi da je zatvoreno sad… I ,ako se računa, imam profesionalnu deformaciju od plesa…

Kontrolor spusti pogled na čoveka iza nas koji procedi kroz zube:
– Nemam dozvolu, nisam invalid,iznervirala me ona moja pa sam dovatio štap da se rashladim i pobijem sve po kuću!

Pogledom koji je bio izuzetno prijateljski kontrolor nas sve pogleda pa lagano reče:
– Ljudi, ajde da se dogovorimo, da se ne kažnjavamo. Sada se nismo videli – ko ima- ima, ko nema – neka kupi posle 1. maja, tamo negde do kraja nedelje. Posle toga, koga uhvatim bez dozvole – pišem kaznu.Dogovoreno?

Ne sačekavši odgovor, dobaci nam kratko:
-Aj’ zdravo!

Dobrih pet minuta kako je kontrolor otišao niko nije progovorio ni reč…dok Vojkan izvlačeći šiljku ne dobaci:
– Alo, invalidi, oće neko cigaru?!

I svi prasnuše u smeh…
14390772_10210283977078512_9205411613457736361_n

14232655_10211163659386781_7409017636065252111_n

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s