NA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG 1999


Svakog 12. maja podelim ovu belešku, zbog sebe i drugih. Da ne zaboravimo,da se toga prisećamo dok smo živi zato što svaka priča nastaje onda kada joj je vreme i zaboravlja onda kada nikome nije važna.

Sada već punoletno davnog maja 1999, dok sam bio u Sabornoj crkvi i čekao paroha da preseče kolač, oglasile su se “šizele“. Dovoljno iskustva imamo sa ovim signalom da znamo da što pre treba da se sklonimo. Saznanje da smo u Sagornom hramu koga su ovi isti bombardovali 1944. uliva blagu nelagodnost. Ali, Sveti Vasilije Ostroški je i mrdanja iz crkve nema. Moj paroh otac Dušan Stevanović,namiče na nos naočari, uzima kolač i mrmlja:
– Kakvi su nekrsti,još će i da bombarduju na Svetog Vasilija!
– Će pomogne Sveti – kaže jedna sitna, zabrađena baka glasom koji kao da odbacuje svaku, pa i najmanju mogućnost da nešto loše danas može da se dogodi. Neki drugi dan možda ali danas…
– More,ako bombarduju,svejedno je koji je dan. Nemoj da pogode… – mrmlja ukusno odevena dama nešto mlađa od mene. Pokreti ruku, njihanje kose jasno govore da ni malo ne polaže na Božju volju. Valjda pragmatičnost ide sa godinama, nikada nisam to shvatio.

Otac Dušan se okrete,pogleda je, dunu na nos i poče sa obredom. Nakon petaestak sekundi uskomešaše se ljudi: u crkvi Svetog Nikole dete se omaklo u bunar, dubok i uzan. Nepovređeno ali uplašeno dete izvukao je moj drugar Hadži Dejan: vezali ga konopcem i spustili dole. Uplašeno dete je reklo da,dok je padalo, neko ga je kao rukom zadržao i polako spustio na tlo kao i da je jasno čuo reči: “Ne boj se“.

Kada smo čuli za ovaj događaj, još jednom smo se prekrstili uvereni da je danas Sveti Vasilije sa nama.

Tog dana je skoro ceo Niš a naročito Duvanište zasuto kasetnim bombama.Od Doma zdravlja do današnjeg DIS-a u Duvaništu sve je bilo zasuto žućkastim, duguljastim nosiocima smrti: neke su reagovale na temperaturu, neke na dodir, trećima je reakciju izazivalo nešto treće a sve skupa sa jednim ciljem: pobiti što više civila.
kasetne-1

Ja verujem u čuda pa svedočim da čudom Svetog Vasilija niko nije stradao – koliko znam, ni ranjenih nije bilo. Par dana kasnije naleteo sam na ulici na oca Dušana koji mi je u prolazu šeretski dobacio:
– Šta kaže ona snajka, svejedno koji je dan? Pa nije svejedno, nije – mahnu i ode.

Na sutrašnji dan, drage moje Nišlije, zahvalimo našoj PVO koja je sve pokušala iako,objektivno,nije mogla ništa i Svetom Vasiliju Ostroškom koji je učinio sve što je trebalo da smiraj toga dana dočekamo u životu svi mi koji smo se te godine osećali potpuno zaboravljeni od svih.

d181d0b2d0b5d182d0b8-d0b2d0b0d181d0b8d0bbd0b8d198d0b5-d0bed181d182d180d0bed188d0bad0b81

Advertisements

One thought on “NA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG 1999


  1. https://polldaddy.com/js/rating/rating.jsRanjen je pokojni čika Vlada na čijoj tadašnjoj njivi niče Lidl. Videla sam ga nedelju dana posle toga, taman su ga otpustili iz bolnice sa gelerom u butini, procenili su da je bolje da ga ne operišu.
    Bio je najzdraviji i najvitalniji star čovek kojeg sam znala.
    Poginuo je aprila naredne godine, od zaostale kasetne bombe, dok je riljao svoj voćnjak.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s