PITAGORA: HARMONIJA


3

Mišljenje da je duša hamonija ili, tačnije, usklađenost blisko je povezano sa teorijom o četiri elementa. Ovo učenje, prema Barnetu, nije moglo da pripada najranijem obliku pitagorejstva jer nije u skladu sa idejom da duša može da postoji nezavisno od određenog tela što je potpuno suprotno uverenju da “bilo koja duša može da uđe u bilo koja duša može da uđe u bilo koje telo“.

Prema pitagorejskom shvatanju harmonije, ona je morala da sadrži tri tada poznata intervala – kvartu, kvintu i oktavu. Zato je Posejdonije bio u pravu kada rekavši da je učenje o trodelnoj duši, koje nam je poznato iz Platonove “Države“, stvarno bilo pitagorejsko.

Iz pitagorejskog shvatanja vasione razvio se heliocentrični sistem u kome se ogleda i njihova socijalno-politička misao. U središtu vasione nalazi se vaseljensko ognjište (koje se još zove “ Divov dom“, “žrtvenik“ ili “ veza i mera prirode“ ) oko koga, kao izvora stvaralaštva, vode kolo druga nebeska tela: nebo (sfera nekretnica), Kron (Saturn), Div (Jupiter), Arej (Mars), Hermes (Merkur), Afrodita (Danica), Sunce, Mesec, Zemlja i Suprotna zemlja.

Postojanje Suprotne planete zamerio je pitagorejcima Aristotel pišući kako im je cela vasiona broj: devet je tela na nebu što se vide, a oni dodaju Suprotnu zemlju da ih bude deset. I zaista, dugo se pretpostavljalo da je Suprotna ili Anti- zemlja u učenju pitagorejaca izmišljena radi popunjavanja sveštenog broja 10 u kadi. Tokom 20.stoleća astronomi su utvrdili na osnovu konkretnih parametara da postoji i ta, deseta planeta koju je ekipa naučnika sa Maunt Palomara prvi put snimila 31.oktobra 2003.g. Dr Majk Braun sa California Institute of Technology, Pasana, California uspeo je da teleskopom sa Maunt Palomar Opservatorije 8. januara 2005. napravi detaljnije proračune i snimke planete koja je veća od Plutona i privremeno nazvana 2003UB313 a kasnije je dobila ime Sedna. Ona se nalazi na rastojanju koje je jednako 97 udaljenosti Zemlja- Sunce o čemu je izvestila dnevna i stručna štampa.

1.jpg

Pitagorejska heliocentrična predstava svemira

2
Jedan od snimaka Sedne

Drugi autori su u pitagorejskom heliocentrizmu videli mesto u kome se svi konci helenskog shvatanja sveta ovde sastaju: “živa radost što je izaziva postojanje, ljubavlju ispunjeno poštovanje svemira kojim upravljaju božanske sile, veliki smisao za lepotu, meru i sklad i veoma prisno osećana milina zbog spokojstva u državi i porodici.“

Posted in Некатегоризовано