Ode čovek negde na more -recimo u srpsku Grčku (Paralija, Olimpik bič, Leptokarija)u iskrenoj nadi da će mu boravak na moru pružiti toliko željeni odmor. Odlika naivnih ljudi je da realnost grade na nerealnim pretpostavkama od kojih je navedena klasični primer.
Čim izađeš iz autobusa spazićeš muškarce u pantalonama tri frtalja sa cipelama i crnim čarapama dok im grudi krase havajke. Uz njih uglavnom idu žene u svojim godinama propale u helanke, upadljivo našminkane i sa patikama tinejdžerskog šarenila. Uz njih idu lica koja se nikako ne slažu sa odećom.
Ukoriš sebe zbog siničarenja, ostaviš stvari i kreneš da upoznaš grad ili makar obiđeš prodavnice u staroj srpskoj nadi da će se naći nešto dobro a jeftino. Sa čuđenjem primećuješ da se koncentracija helanki povećava sa približavanjem prodavnicama tipa Sve za 1 evro. Kruna svega je kada sretneš prijatelja koji ti srdačno- duhovito :
-Dobrodošao u Srbiju!
Dobro čoveku tek onda sve postane jasno ali sa zakašnjenjem…
