Стојан Новаковић: цртице из чланака из 1906.године


Стојан Новаковић, један од ретких људи који је успешно спојио бављење науком и политиком, у неколико влада министар унутрашњих послова и просвете и црквених дела, ппредседник Владе Краљевине Србије и њен министар у Цариграду, Паризу и Петрограду, 1905. године је отишао у заслужену пензију – на лични захтев.Услед нагомиланих проблема на Балкану изазваних неразумевањем великих сила, царинског рата са Аустро-Угарском који је трајао пуних пет година и неразрешеним стањем у Македонији,прихватио се понуде да поново иде у Цариград и тамо покуша да ситуацију учини што прихватљивијом за Србију. Тамо је стекао нова искуства која је кроз неколико чланака, објављених под псеудонимом Dardanicus, поделио са читаоцима листова Недељни преглед и Видело. Преносимо само делове остављајући читаоцу да упореди стање из 1906.са данашњим:

Српски народ је пресечен на две половине као знак неповерења западног света према њему. Босна и Херцеговина , “Тоскана српског језика“, добила је јаку аустроугарску власт а Србији је затворен природни излазак на море. То је заправо казна српском народу за његов покушај да ратом и устанцима дође до ослобођења и уједињења
——–
Износе се пред нас некакве прашњаве тајне дипломатске погодбе у којима нити је имао права да даје онај који је давао,нити је имао разлога да тражи онај који је примао

——
Узели су нам све што ваља и грде нас и унижавају као да нисмо људи. тога ради је овамо свет прегорео што је имао прегорети, и многима је овамо више од тога да и њих увуче у зло него да себе спасава

Stojan_Novaković_with_signature

Да ли се ишта променило?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s