Ujed ose i nauka

Praksa je mnogo puta dokazala pravilo bazirano na Prvom Marfijevom zakonu (Ako nešto može da pođe naopako, poći će naopako!) i ja tog dana nisam imao razloga za sumnju da pravila služe da bi se u praksi ponavljala.

Od ranog jutra je udarila vrućina i ja sam lagano počeo da nestajem a moja zelenkasta košulja da dobija sve češće primese bele boje od znoja koji je probijao tkaninu i sušio se na njoj. Sve one tekućine koje sam spremio da lagano ali dugo unosim u organizam brzo su nestale ali se žeđ nije gasila. Jedino što se pojačavalo bio je stepen obojenosti moje košulje.

Zanemarimo to. Zove me Lutka sa idejom da večeras idemo u goste a ja razdražljiv pa izbegavam bilo kakvo društvo – neko bi to nazvao i asocijalnošću. U trenutku dok ubeđujemo jedno drugo, događa se Hansova dopuna Prvog Marfijevog zakona (Nema granica koliko stvari mogu da postanu loše). Dok razgovaram sa Lutkom osetim bolan ujed ose, pljesnem se po ruci i razderem koliko me grlo nosi:
– Ujede me osa!
– Molim?- čujem sa druge strane dok gledam da izvadim ono što je valjda u ruci.
– Ujela me osa,sada!
– Nađi led pa trljaj..
– Kakav bre led na logoru?
– Onda kamen ili hladan metal…

Prekinem vezu. Hrpa besmislenih saveta koji ne koriste. Hladan kamen na logoru ne postoji, metal još manje. Ispušta vodu koja je pristojno hladnjikava ali mi je jasno da ne mogu ceo dan da držim ruku pod mlazom vode. Obraćam se drugarima na Fejsbuku i stižu saveti:

Natrljaj orahovim listom. Ne mogu da objasnim da u ogromnom krugu oko logora baš oraha nema. Svestan sam da je sada na delu Biksterovo pravilo (Greška iz pretpostavke će se pojaviti u zaključku!)

Predlog o trljanju fosforom sa šibice naučno je opravdan ali ovde neprimenljiv. Među posetiocima je malo pušača a i ovo što ih ima cimaju elektronske cigare ili, u najgorem slučaju, koriste upaljač.

Jurim kući da stavim led kad ono – sve do poslednje kocke potrošeno proteklih dana a onaj koji ga je trošio (ja)nije obezbedio novi.Svestan da se događaju dva izuzetno bitna pravila – Raselov zakon ( Od dva moguća događaja desiće se samo onaj neželjeni!) i Hansova dopuna Prvog Marfijevog zakona: Nema granica koliko stvari mogu da postanu loše

I tako…Sada gledam otok drugim očima. Uspeo sam da oborim Zakon o biomehanici: Jačina svraba obrnuto je srazmerna mogućnosti da dohvatiš mesto koje svrbi! Eto lepote!