MAMA SE UMORI, TATA SE IZGUBI


Sjajan tekst jedne mame pod nazivom Tata se umori na poslu  slatko je nasmejao pola Srbije i Balkana,duhovito opisujući muke kroz koje žena prolazi tokom prvih 9 i naknadnih 9 meseci. Pa ipak, svaka medalja ima dve strane. Težnja ovog posta da stilski približno originalnom postu opiše mušku stranu trudnoće. Krećemo.

Untitled-5-625x350

Foto: www.TRENUTNE.COM

 

Bilo ti je lepo, i njoj je bilo lepo, onda ti je panično javila da je test poplavio i ti narednih par meseci slušaš priču prijatelja kako si verovatno sjebao život, gde ti je bila pamet, što nisi pazio. Na stranu tetke, babe, ujne i ostale koje te oborenog pogleda fazona “ mene se ne tiče ali…“ pitaju da li si siguran da si baš ti otac. I to prođe.

Onda sedneš sa njenima, tast ti kaže da je bilo dosta zajebavanja,tašta ‘ladno oće da te ubije ubeđena da ćeš da nestaneš u ovom trenutku. U narednom periodu si spreman da u svakom trenutku istrčiš, kupiš neku kremu protiv strija i više ne prepoznaješ sopstvenu lepšu polovinu. Ubeđuješ je da se nije rascvetala kao babura (a jeste), da nije poružnela (a jeste), histerične plačeve muški trpiš i ponekad ideš ulicom a baš i nisi najsigurniji gde si. Ginekolog te gleda kao krvnog neprijatelja dok pregleda ženu, mršti se i priča ti naredbodavno i ti se malo osećaš kao kriv a da ne znaš što.

Ništa nije naročito ali ona je mama.

U pola noći istrčavaš do dežurne apoteke, kujuš sve ono  za šta ona misli da će joj ukloniti mučninu, nadimanje ili nešto treće. Posebna je priča ako joj se nešto prijede poput denje u novembru; ako ne kupiš ti si zločinac i tvrdokorna muška svinja koja baš ništa ne oseća.

Kada dođe onaj dan po mišljenju prisutnih si uvek u zakašnjenju – lift ne zoveš na vreme, kola verglaš duže nego što treba… I kada utrčite u zgradu porodilišta i nekako joj dobaciš stvari dok te neki iz obezbeđenja ne zaustavi. Onda ostaneš ko kuče ispred lifta, nekako se vratiš kući i čekaš…

Posle onog budalastog cepanja koje ide iza javljanja lepe vesti, sve ostalo kreće protiv tebe. Babe,strine,tetke i ujne ti govore šta da radiš sa bebom kada dođe iz porodilišta, suprugu da teraš da što duže doji (“ove današnje gledaju samo da se utegnu“), uvaljuju ti krevetac iz ’56 jer je glupo sada da se kupuje novi. Tebi je muka jer znaš da tvoja lepotica nema nameru da svoje čedo smesti u otucan krevetac u kome je svet ugledalo pet kolena muževljeve familije.

Da ne bi ispao apsolutno nezainteresovan ( to ti najčešće prikalemljuju) ti se hvataš alata, popravljaš po kući sve što je i zamirisalo na lakši kvar, sklanjaš stvari koje inače nerviraju tvoju suprugu jer si na internetu našao podatak da će joj još duže vreme biti dignut adrenalin, da će sve živo da joj smeta i da ćeš morati da hodaš na prstima da ne bi izazavao eksploziju.

Ništa nije naročito ali ona je mama.

Kada dođu ona i ono kući bivaš gurnut negde u petnaesti ugao, niko te ne registruje a i kada  vide kažu da bi baš mogao da malo pomogneš. Iako ti sa njima izguraš temperature i nespavanja, plač zbog prvih zuba i nespavanje cele noći niko ti neće reći  Jesi li umoran? To pitanje ide njoj jer je ona mama.

Vremenom u njihovim pričama nekako ispadne da si ti bio tu da baciš seme i u celoj kasnijoj priči te nigde nema. To što je biljka pustila koren, porasla, sazrela – to je zasluga majke jer je ona rodila. Ti si podrazumevajući.

I što više prolazi vreme, to je tvoja uloga u celoj priči minornija.

Jer sve je zasluga majke koja je rodila.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s