Niš, moj grad


NEBOJSA OZIMIC

Do skora sam živeo u naivnom uverenju da je dovoljno živeti u nekom gradu koji te je primio kao svoga, odakle god da si došao, ne pitajući, pa da ga voliš. Niš je grad koji je lako voleti dok su Nišlije posebna priča i malo tvrđi orah. Pa opet, i to ima neki razlog.

Decenijama se Niš povijao pod naletom nekih ljudi koji su, dolazeći u njega kao osvajači, imali samo jednu želju: da što dalje odu. Naravno, pošto se ogrebu od Niša koji je, poput bilo kog drugog grada na raskrsnici, uvek bio jednako otvoren i prisan prema onima koji dolaze u njega. To je i došlo glave tom mom Nišu. Uspomene su zalivene voskom u nekoj od novosagrađenih zgrada, ko zna čijim parama građenom, prema novom običaju koji je donet i nametnut težinom zakona.

Nisam prepoznavao Niš jedno vreme. Od mog Niša sada je ostao samo krnjetak, kao…

View original post 232 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s