Jesenje pismo dragoj najdražoj


Draga najdraža moja,

došlo je ono vreme kada jesen počinje da opija mirisima, kada polako počnu  da se naslanjaju na nas neka blesava, depresivna raspoloženja kao pijanac na tarabu i kada ti se iz čista mira zaplače. Dok ti pišem ovo   pisamce a reči povezujem nišavskim vetrom poput repa zmaja, želim da ti kažem ono što već znaš:

trebaš mi, najdraža moja, kao retko kada do sad. Ne umem da ti kažem koliko. U mom svetu ti si merna jedinica za ljubav a tvoj osmeh jedinica za merenje mog raspoloženja. Trebaš mi jedina da nekako isplivam  septembar i oktobar – kao što znaš i sama, u ovo vreme me razbijaju mirisi detinjstva – ajvara, zadimljenih kućeraka, podruma – ali i smrti.

Nikada zemlja tako strašno, tako teško ne miriše na trulež i smrt nego tada.Tada vetrovi iz daljina donesu nervozu u grudima i onda mi pritrebaš kao deo tela,nikako drugačije.

U jesen se u mene zalete uspomene i u njima je svake jeseni sve manje živih. Setim se mnogih dobrih ljudi za koje znam da su u boljem društvu, setim se Avde Zekića i Tomija Stila, onih koji su me obeležili za ceo život. Tada se u mene zaleti, na pore počne da mi izbija, potreba za tobom i to niko i ništa ne može da promeni.

Stoga,draga najdraža moja,pojavi se iza narednog ćoška…

IMG_20170608_170720

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s