ДАМА У БЕЛОМ И СУСРЕТИ СА ЊОМ


NEBOJSA OZIMIC

Ретко причам и још ређе пишем о њој. До дана данашњег још никоме нисам испричао један догађај који се догодио у два наврата, новембра 1991. и почетком маја 1992. па ће ово бити први пут. Ако некоме некада морам да испричам, све мислим, нека то буде одмах и сада.

За салмонелу сам чуо тек када су ми рекли да је мој тек рођени син зарадио у породилишту. Нисам га честито ни ухватио у руке а већ сам сваки дан са страхом гледао у вагу, плашећи се Њеног присуства у соби и телу мога сина. Они који су ово прошли знају да првих месеци не можете да дођете до свог детета од многобројне женске родбине – бабе, тетке, ујне, сестре, стрине…- тако да сам у Вукову собу успео да уђем тек када ми је докторка рекла да му спаса нема, да га шаље исте вечери колима Хитне помоћи на Институт за…

View original post 489 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s