AJVAR BLUZ


NEBOJSA OZIMIC

Moj Niš…pamtim ga po mirisu pečenih paprika za ajvar ( s jeseni) ; od skoro za zemlju prikovanih teških, kišnih oblaka taj miris nije mogao dalje i ostajao je negde između neba i zemlje, na našu veliku radost koju sam ja, sa druge strane, doživljavao kao vrstu slatkaste boli ( nije prijatno, sav si rasejan i nikakav ali ne bi da ovo prođe). Trajno sam ostao vezan za ovo doba godine i ovaj miris i Niš u to vreme. Mnogo puta mi se dogodilo da sam u oktobru mesecu bivao u drugim državama i mogu reći da ni u jednoj od njih grad tako lepo ne miriše na detinjstvo kao što je to slučaj sa mojim rodnim gradom. Nešto od te duše je zadržao Solun; ništa slično više nisam video.

Nišlije nisu ni približno bogate kao Beograđani ili Novosađani ali se nikada nije štedelo na hrani. Stoga nije ni čudo…

View original post 402 more words

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s