DAMA U BELOM I SUSRETI SA NjOM


NEBOJSA OZIMIC

Retko pričam i još ređe pišem o njoj. Do dana današnjeg još nikome nisam ispričao jedan događaj koji se dogodio u dva navrata, novembra 1991. i početkom maja 1992. pa će ovo biti prvi put. AKo nekome nekada moram da ispričam, sve mislim, neka to bude odmah i sada.

Za salmonelu sam čuo tek kada su mi rekli da je moj tek rođeni sin zaradio u porodilištu. Nisam ga čestito ni uhvatio u ruke a već sam svaki dan sa strahom gledao u vagu, plašeći se Njenog prisustva u sobi i telu moga sina. Oni koji su ovo prošli znaju da prvih meseci ne možete da dođete do svog deteta od mnogobrojne ženske rodbine – babe, tetke, ujne, sestre, strine…- tako da sam u Vukovu sobu uspeo da uđem tek kada mi je doktorka rekla da mu spasa nema, da ga šalje iste večeri kolima Hitne pomoći na Institut za…

View original post 488 more words

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s