Čajkanović o hrastu i ceru kod Srba


HRAST
Eіche (quercuѕ robur). Hrast; dub.
Prema hrastu ima srpski narod veliko poštovanje, i mnogi starodrevni primerci smatrani su za božanstva i uživali kult. U oblasti Zaglavku (istočna Srbija) »svako selo ima po nekoliko zapisa (v. članak ‹Zapis›), i to su mahom gorostasni hrastovi sa usečenim krstovima u njihovim deblima. Niko ne sme da odseče takav hrast, niti i opalo suvo granje s njega da gori, jer bi se takvome kuća ugasila ili bar bi mu ruka usahla« (SEZ, 20, 1913, 42) — i to, uglavnom, važi za sve srpske krajeve (‹v. SKG, 60, 1940, 113›). Pod takvim hrastovima, o letnjim praznicima (Spasovdan ‹v. npr. ŽSS, 128; SEZ, 61, 138; 70, 2Z5; 84, 91›), održavane su molitve i prinošene žrtve (‹v. npr. SEZ, 14, 213; 16, 137 id; 19, 208 idd›), i tom bi prilikom u stablo bio urezivan nov krst (SEZ, 17, 183…). Pod hrastom bi bile održavane i skupštine (čuveni takovski grm, pod kojim je, 1815. godine, donesena odluka o ustanku na Turke!). Gde se pored starog hrasta nalazi crkvica ili krst, tu je hrast, verovatno, paganski ostatak. Hrast je docnije, ponekad, zamenjen krstom od hrastovine, koji je postavljan u njivama (npr. SEZ, 32, 1925, 372). Pod starinskim hrastom, veruje narod, može biti zakopano i blago (SEZ, 47, 1930, 104). Badnjak (v. članak!) se uzima po pravilu (a u nekim krajevima, npr. u nekim krajevima Bosne, isključivo, v. GZM, 6, 379; SEZ, 32, 1925, 369) od hrastovine (SEZ, 32, 1925, 368; GZM b, 1894, 381; Schneeweіѕ, 17). Upor. i poslovicu: »Da je svaki dan Božić, ne bi bilo duba vražijega«, tj. isekli bi se na badnjake (Sofrić, 92). U pripovetki blagodarni dečko navaljuje na grob demonske krave koja ga je othranila tri h. stabla (SEZ, 41. № 10, 190). U jednoj narodnoj pripovetki, međutim, na h. se skupljaju đavoli (SEZ, 41, № 67, 108).
H. grančice imaju takođe veliku ulogu u kultu. U južnoj Srbiji običaj je da na Svetoga Ignjata domaćin uđe sa h. grančicom u kuću, i čestita ukućanima Novu godinu; zatim tom grančicom čara vatru, i posle je zabode u gredu i tu čuva do Malog Božića (1. januar), a onda je izgori (SKG, 14, 37; Schneeweiѕ, 95). H. grančica igra važnu ulogu i pri dočaravanju kiše — nju tom prilikom nosi prpac (ZNŽOJS, 7, 1902, 256). Hrastovom metlom posvećuje stara veštica novu vešticu (Karadžić, 3, 1901, 189). Tri hrastove grančice upotrebljuju se u manipulacijama oko teranja uroka kad je dete urečeno (ŽSS, 299). U istom cilju daje se urečenom detetu da pije vode u kojoj je potopljeno sedam ili devet hrastovih ugljena (ZNŽOJS, 7 388). U Crnoj Gori na Spasovdan krsti se zelenom hrastovom granom svako žito, i kite se torovi i kuće (SEZ, 17, 181). U Sv. Martinu (Međumurje) uoči Bogojavljenja donese se iz crkve osvećena voda, pa se onda u nju zamoči h. grančica i prska (lustrira) celo ‹selo› (ZNŽOJS, 12, 300).
Tej od hrastove kore ili žira upotrebljuje se protiv srdobolje (SEZ, 13, 348; GZM, 4, 160), kora za zaustavljanje krvi (GZM, 4, 160), protiv znojenja nogu (SEZ, 13, 379), kijanja (Sofrić, 96), kile (GZM, 12, 1900, 150), protivu šapa (SEZ, 1. s. 429), protivu buba (Sofrić, 1. s.); h. žir, ili voda u koju je potopljeno h. lišće, sredstvo protiv srdobolje (ZNŽOJS, 14, 79). Bolest se može preneti, prebaciti na hrast (Karadžić, 4, 1903, 171; Sofrić, 1. s.).
Za poneke starodrevne primerke vezuju se i etiološke skaske. U selu Polici (Hercegovina) ima jedno mesto što se, po jednom visokom, uvek zelenom hrastu zove Zeleni Dub. Priča se da je pod tim hrastom zaklano jednom dvoje nevine dece, pa je nož kojim su zaklana obrisan o drvo, i od toga je doba ono zeleno i leti i zimi (SEZ, 5, 1903, 12291).
Kod Srba postoji muško ime Rastko ili Rastislav.

Zapis-0333-Sarani-Savinac_20140522_4215

CER
Zerreіche (quercuѕ cerrіѕ). Cer.
U srpskoj religiji ima c. izvanredan značaj: on se često bira za zapis (SEZ, 16, 151); kad se prilikom epidemije izvlači živi oganj, ispod žila c. kopa se prokop, kroz koji će se provlačiti ljudi i stoka (S. Trojanović, Vatra 153). On se najradije (npr. GZM, 6, 1894, 381) ili isključivo (npr. Vuk, Rječn., ѕ. v. badnjak; Karadžić, 1, 1899, 213; GZM, 6, 379; SEZ, 7, 115) uzima (za) badnjak. Pandan ovom normalnom badnjaku je običaj u nekim krajevima da o Svetom Ignjatu [ili na Badnji dan] polaženik donese u kuću c. grančicu, i ulazeći s njom pita ukućane da li slave mladoga Boga; kad mu ukućani potvrde, on sa grančicom u ruci blagosilja za plodnost, pa onda zabode grančicu više ognjišta u zid, i tu je niko ne dira dok sama ne padne (SEZ, 16, 143; 145, upor. i SEZ, 7, 277 id, i Schneeweiѕ, 10 id).
U vračanjima protiv grada, na Đurđevdan, izbuše se četiri c. na premetima, i u te rupe metne po parče tisovine (SEZ, 17, 172 id). Istoga dana treba procediti mleko kroz rupu na c. kori i metnuti dva-tri parčeta kore pod karlice, pa će se hvatati debeo skorup (SEZ, 13, 434 32, 108).
Koja devojka želi da ima mušku decu, treba da na venčanje u sebi spominje c. a za žensku decu granicu (etimološka magija! SEZ, 14, 99).
C. može biti i fetiš. U okolini Velesa ima jedan stari c., koji narod smatra za svetinju, i niko se ne bi usudio da ga poseče ili oskrnavi. Narod dolazi kod njega svakog četvrtka od Uskrsa pa do Spasovdana, pre sunca, pali na njemu sveće i vezuje konce od odela. Kroz jednu šupljinu u njemu provlače se nerotkinje da bi začele (Zapisi, 4, 118).
C. kora, u vinu, lek je od pljuskavice (ŽSS, 262); c. žir od srdobolje (ŽSS, 311); lug od zaptivanja (ŽSS, 306). Žene koje imaju mnogo pranja piju musu od c., ili jedu njegovu mezgru (SEZ, 13, 392). C. voda pije se i protiv vatre (Begović, 248). Kad dete mnogo plače i mokri, kaže se da boluje od gorske: u tom slučaju baje mu se sa tri c. šipke zapaljene više njegove glave (SEZ, 14, 123).

foto_vest__1430476109
Храст стар 1023.година

07
Veselin Čajkanović

ARW — Archіv für Relіgіonѕwіѕѕenѕchaft
ASPh — Archіv für ѕlavіѕche Phіlologіe
БВ — Босанска вила
Беговић — Никола Беговић, Живот Срба граничара, Загреб, 1887.
Bolte—Polívka — Johanneѕ Bolte und Georg Polívka, Anmerkungen zu den Kіnder- u. Hauѕmärchen der Brüder Grіmm, Leіpzіg, 1913, 1; 1915, 2; 1918, 3; 1930, 4; 1932, 5.
Valjavec2 — Matіja Kračmanov Valjavec, Narodne prіpovjeѕti u Varaždinu i okolіcі, Zagreb, 1890, друго издање.
Врчевић, Помање; Три — Вук Врчевић, Помање српске народне свечаности уз мимогредне народне обичаје, Панчево, 1888; Три главне народне свечаности, Божић, крсно име и свадба, Панчево, 1883.
ГЕИ — Гласник Етнографског института
ГЕМ — Гласник Етнографског музеја
ГЗМ — Гласник Земаљског музеја
ГНЧ — Годишњица Николе Чупића
Dähnhardt — Oѕkar Dähnhardt, Naturѕagen, Leіpzіg—Berlin, 1907, 1; 1909, 2; 1910, 3; 1912, 4.
ЖСС — М. Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Београд, 1894.
ZNŽOJS — Zbornіk za narodnі život i obіčaje Južnih Slavena
LM — Auѕführlicheѕ Lexіkon der grіechіѕchen und römiѕchen Mythologіe
ЛМС — Летопис Матице српске
Прилози — Прилози за књжевност, језик, историју и фолклор
RIA — Rječnіk hrvatѕkoga іlі ѕrpѕkoga jezіka (Rječnik Jugoѕlavenѕke akademіje)
РСА — Речник српскохрватског књижевног и народног језика (Речник Српске академије)
СЕЗ — Српски етнографски зборник
Симоновић — Драгутин Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд, 1959.
СКГ — Српски књижевни гласник
Софрић — Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба. По Ангелу де Губернатису. Скупио и саставио Нишевљанин (Павле Софрић). Београд 1912.
ТРЂ, КНР; ННЖ — Тих. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, Београд, 1906; Наш народни живот, 1—10, Београд, 1930—1934.
Handw, DA — Bächtold—Stäubli, Handwörterbuch deѕ deutѕchen Aberglaubenѕ
Schneeweіѕ (и Шневајс) — Edmund Schneeweiѕ, Die Weihnachtѕbräuche der Serbokroaten, Wіen, 1925,
Šulek — Bogoѕlav Šulek, Jugoѕlavenѕkі іmenіk bіlja, Zagreb, 1879.

Advertisements

One thought on “Čajkanović o hrastu i ceru kod Srba

  1. Повратни пинг: Srbi, ne palite hrast – NEBOJSA OZIMIC

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s